Kako treniranje u zagađenom vazduhu utiče na vas?


Trčanje u prirodi pruža jasno vidljive benefite u odnosu na trening u urbanom okruženju

Možda ste jedna od onih osoba kojoj obaveze određuju kada će i gde trenirati, ali čak i ukoliko je tako, najnovije istraživanje sprovedeno na Institutu za tehnološka istraživanja u Belgiji moglo bi da vas ubedi da odvojite malo više vremena za sebe i trening obavite u prirodi, van urbanog okruženja.

Trčanje u prirodi pruža jasno vidljive benefite u odnosu na trening u urbanom okruženju

Uticaj zagađenja na zdravlje ljudi odavno je poznat, ali ovo je bio prvi pokušaj da se proveri na koji način trening u takvim uslovima utiče na njih. Dve grupe studenata, jedna sa velikog univerziteta u Briselu i druga iz manjeg grada Mola, poznatog turističkog izletišta bogatog jezerima, parkovima i šumama, dobile su zadatak da prate početnički program priprema koji tokom 12 nedelja učesnike vodi od dvadesetak minuta naizmeničnog trčanja/hodanja do preko pola sata neprestanog trčanja. Obe grupe trening su izvodile na stazi njihovog univerzitetskog stadiona, drugim rečima uvek u istim, kontrolisanim uslovima.

Što se tiče fizičkih karakteristika merenih preko nivoa kondicije, obe grupe postigle su iste rezultate, odnosno podjednako su napredovale u odnosu na početak eksperimenta, ali način na koji je trening u urbanim uslovima uticao na prvu grupu izazvao je veliku zabrinutost istraživača.

U vazduhu u velikim gradovima, pogotovo u krajevima pored prometnih saobraćajnica, nalazi se povećana koncentracija određenih čestica, produkata savremenog načina života, pre svega izduvnih gasova automobila. Te čestice izazivaju reakciju organizma, odnosno dovode do sistemskih upala i upala disajnih organa što se manifestuje povećanom količinom leukocita tj. belih krvnih zrnaca u krvi, i azot-monoksida prilikom disanja. Postojale su određene pretpostavke da bi trening, makar i uslovima zagađenog vazduha mogao delimično da zaštiti trkača od ovih efekata, međutim rezultati studije bili su nedvosmisleni – dok trening u ruralnim uslovima nije doveo ni do kakvih zdravstvenih problema učesnika eksperimenta, trening u urbanim kod studenata iz Brisela rezultirao je u jasnim pokazateljima sistemskih upala i upala organa za disanje.

Ali to nije bio i jedini rezultat ovog eksperimenta. Obe grupe pre i posle priprema imale su zadatak da urade nekoliko testova kojima se mere više kognitivne funkcije, jedan od kojih je takozvani strup test. Strup testom se učesnicima daju imena boja napisanih mastilom druge boje (npr. ZELENO, ŽUTO, PLAVO) a zatim se od njih traži da što pre odgovore koja boja je u pitanju (bilo reči ili mastila, u zavisnosti od testa). Vreme reakcije pokazatelj je sposobnosti selektivne pažnje, kognitivne fleksibilnosti i brzine procesuiranja informacija, odnosno izvršnih funkcija.

I dok kod učesnika eksperimenta u urbanim uslovima nisu primećene nikakve promene, bilo pozitivne ili negativne, trkači iz ruralne sredine značajno su smanjili vremena svojih reakcija. Drugim rečima, trening u urbanim uslovima sprečio je kognitivne benefite koje fizička aktivnost ima na celokupan nervni sistem i više saznajne funkcije.

Idiličan izgled belgijske unutrašnjosti - okolina Mola

Naravno, postavlja se pitanje šta sve ovo znači za treniranje u gradskoj sredini i da li su koristi koje u ovom slučaju trčanje ima na zdravlje pojedinaca dovoljne da opravdaju aktivnosti u uslovima povišene zagađenosti vazduha? Istraživači pozivaju na oprez prilikom preporučivanja fizičke aktivnosti u takvim uslovima ali Alex Hutchinson, i sam istraživač, dugogodišnji trkač i autor, na svom blogu u okviru sajta magazina Runner’s World navodi nekoliko činjenica koje bi mogle da bace senku  na rezultate eksperimenta, ne obavezno da ih ospore, ali možda da usmere diskusiju u jednom novom smeru.

Studija ne govori ništa o relativnim prednostima vežbanja u gradu u odnosu na nevežbanje u gradu. Urbana grupa stekla je kondiciju (što je Veoma Dobra Stvar), povišene pokazatelje upale (što je Loša Stvar) i nije imala promene što se tiče kognicije. Da li loši efekti nadmašuju dobre? O tome se može voditi dobra debata – ali i pored zaključka studije, ne verujem da ona ima išta da kaže na tu temu.

Postoje još neke stvari koje mi smetaju – kao činjenica da je urbana grupa živela u velikom gradu 24 časa dnevno, dok je ruralna grupa živela u ruralnom okruženju 24 časa dnevno. Istraživači priznaju da nepostojanje kognitivnog napretka u urbanoj grupi može biti usled njihove hronične izloženosti zagađenju, ne samo zbog vežbanja u zagađenom vazduhu. Sve u svemu, mislim da je studija veoma jak dokaz negativnih efekata zagađenja – ali po meni, ne daje dovoljno dokaza da bi ljudi koji žive u zagađenim sredinama trebalo da izbegnu vežbanje u njima.

Za kraj, želeo bih da podsetim i na rezultate druge studije, doduše sprovedene nad miševima, koja je pokazala da je vežbanje u uslovima zagađenog vazduha višestruko smanjilo negativne efekte na organizam u odnosu na čisto boravljenje u njemu. Ti efekti su i dalje bili povišeni u odnosu na vežbanje na čistom vazduhu ali nikako ne smeju biti zanemareni.

Sve ovo vodi do zaključka da bi generalno trebalo da provodimo što više vremena u prirodi, na svežem vazduhu i van gradskog okruženja, pogotovo da vežbamo tamo ukoliko za to imamo uslove, ali daleko od toga da treba da zanemarimo sve benefite fizičke aktivnosti samo iz razloga što živimo u urbanoj sredini. Ovo istraživanje daje nam jedan razlog više da pokušamo da odvojimo dodatno vreme za to.

Prethodno "Ubica" nedelja
Sledeće Četiri treninga na traci za snežne dane