Kako stres utiče na trening?


Trčanje se preporučuje kao jedan od najefikasnijih prirodnih načina za smanjenje stresa

U prošlosti se veliki broj studija fokusirao na uticaj treninga na smanjenje stresa, što je i logično s obzirom na to da se najveći broj trkača rekreativno bavi ovom aktivnošću a zdravstvene blagodeti trčanja nisu ograničene samo na dobru kondiciju i bolji fizički izgled. Međutim novo istraživanje sa Univerziteta Teksas pokušalo je da dâ odgovor na pitanje plaćaju li trkači određenu cenu toga, odnosno da li visok stres negativno utiče na rezultate treninga i zahteva od njih duži oporavak.

Trčanje se preporučuje kao jedan od najefikasnijih prirodnih načina za smanjenje stresa

Grupa od tridesetak studenata popunila je upitnike na osnovu kojih je procenjen njihov nivo stresa (kako subjektivni tako i realni), a zatim su prošli test fizičke spreme kako bi se njihovi rezultati mogli porediti nezavisno od kondicije, iskustva i ličnih mogućnosti. Nakon nekoliko dana odmora ponovo su pozvani na test snage koji je merio jačinu njihovih nožnih mišića, a zatim im je praćen oporavak u narednih sat vremena kao merilo generalnog uticaja stresa na brzinu oporavka u dužem vremenskom periodu.

Povratak snage nakon treninga direktno je povezan sa nivoom stresa učesnika eksperimentaIako se za rezultate istraživanja ne bi moglo reći da su toliko iznaneđujući, ipak je zanimljivo u kojoj meri su stres i oporavak (odnosno manjak oporavka) direktno povezani. Oporavak je bio sporiji bez obzira na snagu učesnika, njegovu formu i iskustvo, i bez obzira na to da li je stres bio samo subjektivan. Sa druge strane, stres nije imao značajniji uticaj na umor, otečenost i energiju učesnika eksperimenta. U praksi to znači da ne samo da nećemo ostvariti maksimalne rezultate treninga, već da verovatno nećemo biti ni svesni u kojoj meri smo zaista spremni za napore kojima se izlažemo i koliko nam je neophodan oporavak.

O negativnim efektima stresa odavno se piše. U zaključku studije sami istraživači su podvukli:

Oni sa višim nivoom životnog stresa imali su slabije adaptacije na trening i veće šanse da dožive bolest ili sportsku povredu. Studije ukazuju da je onima pod stresom potrebno više vremena da se oporave nakon operacije ili bolesti nego onima sa malim stresom. Dodatno, serija studija u kojima je napravljena rana od strane istraživača predstavlja jak dokaz da stres produžava vreme potrebno za zalečenje. Posebno u jednoj studiji, Marucha i kolege su otkrili da je vreme zarastanja produženo za 100% među studentima stomatologije za vreme ispitnog roka u odnosu na letnji raspust.

Savet istraživača je da se preduzmu mere kako bi se nivo stresa smanjio u dovoljnoj meri da ne utiče negativno na trening, ili već ukoliko ga je nemoguće izbeći, da se računa kao jedan od faktora tokom onih najintenzitivnijih. Deluje pomalo paradoksalno da se trčanje (ili neki drugi oblik fizičke aktivnosti) preporučuje kao način za oslobađanje od stresa, a da se istovremeno savetuje spuštanje stresa kao preduslov za maksimalne rezultate treninga, ali ovo je ipak mnogo važnije za elitne takmičare za koje je svaka sitnica bitna na vrhunskom nivou. Što se rekreativaca tiče, mnogo praktičniji savet bio bi da se vodi računa o stresu jer telo ponekad ne pokazuje stvarno stanje umora, i koliko nam je oporavak zaista potreban.

Prethodno Način doskoka, broj koraka, efikasnost i povrede
Sledeće Preti li tužba kompanijama za proizvodnju minimalističkih patika?