Kako sam trčala za BELhospice, sa zadnjom namerom


Tanja

Odugovlačila sam da napišem ovaj post, jer me je bolelo. Boli me. U isto vreme, rasterećuje me. Evo kako. Prošle godine sam uzela učešće u projektu koji sam osećala stomakom – prikupljala sam sredstva za izgradnju prvog hospice centra u Srbiji i bila deo najlepše trkačke ekipe na Beogradskom maratonu, BELhospice tima.

Kažu da sam podosta pomogla projektu tada, ponajviše zato što sam koristila svoj socijalni kapital na mrežama da promovišem nešto što je važno i što je mnogo ljudi prvi put od mene čulo za hospice centre i njihovu ulogu u palijativnom zbrinjavanju terminalno obolelih pacijenata, uglavnom od raka.

Tanja

U isto vreme, malo ko je znao da sam, tajno, pomagala sebi. Dok sam trčala i vežbala, trošeći kalorije da bih preko njihovog broja pokušala da baš toliko dinara sparim sa znojem koji sam prolivala za BELhospice, u mojoj kući iz detinjstva, tamo gde me je rodila i negovala, umirala je moja majka a da to nije čak ni znala.

Svaki put kada bih izašla da trčim za BELhospice, svaki put kada bih objavila nasmejanu i oznojanu fotku nakon treninga, verovala sam da sam s potrošenim kalorijama produžila život majci makar za taj broj sekundi. 400 kalorija? Na mrežama bi osvanulo moje oznojano lice koje predlaže nepoznatom dobročinitelju 400 dinara donacije, a moje srce iznutra je preklinjalo da to bude još 400 poklonjenih, trudom mojim izazvanih sekundi u životu moje majke, sekundi koje bi izigrale statistiku.

Računovodstvo srca

U toj mojoj borbi, u kojoj su se pomešale donacije u novcu za nečiju dostojanstvenu smrt i donacije u sekundama za nečiji duži život, podržalo me je 43, znanih i neznanih ljudi i sakupili smo 38.500 dinara, što je bilo tek nešto malo manje od mog tadašnjeg cilja. U novcu. Ono što ne može da se proknjiži, to je činjenica da je moja majka doživela i da trčim Beogradski maraton i pričam joj o tome, i još ceo mesec preko toga, varajući statistiku za cela dva meseca.

Tako da treba da budete načisto sa mnom: trenirala sam da bih pomogla drugima iz sve snage, sa zadnjom namerom da pomognem sebi da imam snage.

Poklonite sekunde

Još uvek možete da budete deo ovog tima. Ako ste trkač i trčaćete na ovogodišnjem Beogradskom maratonu, onda i treba da budete deo ovog tima. Ako ste šetač i možete da pretrčkarate i prehodate 5 km, onda treba da budete deo ovog tima. Zato što tamo neko, ko nema dete ili prijatelja da mu poklanja dragocene sekunde, treba baš vaše vreme, vaše kilometre i vašu dobru volju.

Nije važno koliko novca sakupite, i da li imate konkretnu osobu na umu kada trčite za BELhospice tim. Najvažnije je da ste tu kada nekome treba i da neko, koga ne poznajete, može da računa na vas. Nikada ne znate kome ćete svojim vremenom i svojim kilometrima produžiti život.

A hoćete, garantujem vam iz iskustva!
Tanja Vehovec, Mooshema

Prethodno Bes
Sledeće Patike iz ormana