Kako je Lens Armstrong izgubio svoje titule?


Lens Armstrong

Pre nekoliko dana Lens Armstrong, jedan od najcenjenijih sportista svih vremena, izjavio je da se neće dalje boriti protiv optužbi Američke Anti-doping Agencije (USADA) da je tokom karijere koristio nedozvoljene supstance. Samo dan nakon te njegove odluke oduzeto mu je svih sedam titula prvaka Tour de France-a, kao i bronzana medalja sa Olimpijskih igara, i doživotno mu je zabranjeno takmičenje u sportu koji mu je doneo slavu i bogatstvo. Ali kako je moguće da neko pristane na poraz a da pri tome i dalje čvrsto drži stav da nije kriv? Ili da neko bude optužen a da nikada nije pao ni na jednom anti-doping testu? Ili da bude dopingovan a prođe svaki test koji je ikada uradio? Previše je teških pitanja da bi cela priča mogla da se zaključi jednostavnom presudom – kriv ili nije kriv.

Lens Armstrong

Koliko je teško proći anti-doping test?

Tokom čitave karijere Lens Armstrong se branio od optužbi da je koristio nedozvoljene supstance, a jedan od najvećih dokaza njegove nevinosti bila je činjenica da nikada nije pao ni na jednom anti-doping testu. Ta izjava nije u potpunosti tačna. Istina je da je jednom prilikom 1999. bio pozitivan na kortikosteroid ali je priložio lekarski recept kao dokaz da ga je koristio isključivo u medicinske svrhe tako da nikada zbog toga nije bio sankcionisan. Osim tog slučaja Armstrong nikada nije pao na testu na nedozvoljene supstance a bio je jedan od najčešće testiranih sportista u istoriji. Postavlja se pitanje – kako?

Odgovor je prost – testovi na nedozvoljene supstance jednostavno nisu tako precizni kako se u javnosti predstavlja. Tokom godina mnoge metode, pre svega masena spektrometrija, pokazale su da imaju veoma ograničenu funkciju. Konkretno, za vreme BALCO slučaja, hemičar Patrick Arnold neznatno je izmenio steroid na način da mu promeni hemijsku formulu dovoljno da prevari aparate, a da opet zadrži doping efekte na sportiste. Veliki su problemi i sa supstancama koje se prirodno sintetišu u organizmu. Najbolji primer je epo, za koji do 2002. nije postojao efikasan način da bude otkriven, a i sadašnji ima brojne nedostatke, najviše zbog činjenice da su prirodni i sintetički oblik gotovo identični. Test se sastoji u merenju mase molekula, razlika između kojih je toliko mala da obično zahteva od laboratorije da donese odluku i preseče na jednu stranu. Imajući sve u vidu naučnici nastoje da budu oprezni tako da se veruje da za svakog uhvaćenog dopingovanog sportistu postoji bar njih deset koji su se na testu provukli.

Kako se optužuju sportisti koji nisu pali na testu?

U pomenutom BALCO slučaju modifikovani steroid je USADA-u anonimno dostavio jedan od atletskih trenera. Od tog trenutka agencija je postala opsednuta pronalaženjem doušnika koji bi bili spremni da optuže pojedine sportiste, čak i u slučajevima kada protiv njih ne postoje konkretni dokazi ili ono što bi se pravno smatralo osnovanom sumnjom. USADA onda, na osnovu izjava svedoka, protiv sportiste podiže tužbu za korišćenje nedozvoljenih supstanci, protiv koje se on ili ona mora braniti. Ukoliko bude proglašen krivim, a obično je to slučaj, sportista dobija status „neanalitički pozitivan“, što ima iste posledice kao i da je pao na testu – oduzimanje titula i zabrana bavljenja sportom. Jedan od najboljih primera je Merion Džons kojoj su oduzete sve medalje osvojene na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000., iako zvanično nikada nije pala ni na jednom anti-doping testu.

Problem u celoj ovoj situaciji je mutan način na koji agencija pronalazi svedoke i dokaze za svoje tvrdnje, ponašajući se kao državna agencija i odbijajući u isto vreme da bude kontrolisana i ograničena određenim zakonima kao sve ostale.

Lens Armstrong

Šta je USADA i kako funkcioniše?

USADA je zapravo privatna neprofitna organizacija sa određenim vezama sa državnim organima koje joj omogućavaju da se ponaša sa jedne strane dosta samostalno, a sa druge da koristi određene alate rezervisane samo za institucije države bez ikakvih posledica.

Zamislite da policija veruje da se u nekom stanu proizvode i prodaju nedozvoljene supstance. Prvo se mora ustanoviti osnovana sumnja u tako nešto, a zatim dobiti sudski nalog za pretres stana kako bi se on izvršio. Sve manje od toga predstavljalo bi kršenje osnovnih ljudskih prava i kao dokaz ne bi bilo priznato na sudu. Međutim, s obzirom na to da je bavljenje sportom dobrovoljna aktivnost, smatra se da je svako ko učestvuje u njemu pristao na određene uslove i ne može ih smatrati ograničavanjem lične slobode. Veze sa državnim organima omogućuju agenciji da dođe u posed određenih dokaza bez pravnog osnova a zatim ih iskoristi za podizanje optužnice protiv sportiste bez obaveze da optuženoj strani dostavi spisak dokaza (ili svedoka) koje poseduje, što bi državna agencija morala da uradi. Konkretno, u slučaju Lensa Armstronga vođen je federalni slučaj zbog dopinga koji je obustavljen u februaru ove godine bez podizanja optužnice. Priroda agencije USADA omogućava joj da koristi prikupljene dokaze iz ovog slučaja bez obaveze da optuženog upozna sa njima.

Ali tu se ne završava spisak mutnih radnji i nedefinisanih nadležnosti ove agencije. Iako je privatna organizacija ona ima pravo da uzima izjave pod zakletvom, da nudi pogodbe svedocima optuženim za najgore slučajeve dopinga samo kako bi došli do većeg imena i da se ponaša generalno nemoralno, neki bi rekli i nelegalno, u poteri za krivcima. U svojoj borbi protiv optužbi agencije Lens Armstrong je dobio mnogo simpatizera koji možda i nisu u potpunosti uvereni u njegovu nevinost ali su bili spremni da pređu na njegovu stranu u sukobu sa jednom ovakvom organizacijom.

Zašto je Armstrong položio oružje?

Odluka Lensa Armstronga doneta je pošto je federalni sudija u Teksasu presudio da ne zabrani USADA-u da nastavi sa slučajem koji je otvorio u junu. To bi ujedno bio početak dugog i mukotrpnog procesa tokom kojeg bi i u najboljem mogućem slučaju mogao dobiti samo nešto što se zove „utešno zadovoljenje“, ne i „van osnovane sumnje“, dok bi se njegovo ime u međuvremenu provlačilo kroz blato u medijima nedeljama i mesecima koji slede. Oni na suprotnoj strani veruju da je prihvatanje presude način da se izbegne iznošenje u javnost brojnih detalja o dopingu čime bi Armstrongov ugled bio definitivno uništen (veruje se da postoji bar deset svedoka optužbe, mnogi od kojih su njegove bivše timske kolege), dok oni na njegovoj strani smatraju da je ovo jedini način da se „smanje gubici“ i nastavi dalje uz de fakto odbijanje da se prihvati krivica.

U pisanoj izjavi nakon presude u Teksasu Armstrong je izjavio: „Kada bih i za sekund verovao da bih učešćem u USADA-ovom procesu mogao da se suočim sa ovim navodima u pravednom okruženju i – jednom za svagda – završim sa ovim optužbama, odmah bih iskoristio tu šansu. Ali odbijam da učestvujem u procesu koji je toliko jednostran i nepošten.“ Tokom godina Armstrong je stekao reputaciju velikog humanitarca koji ne samo što je postao simbol borbe protiv raka već je uspeo i da preko svoje fondacije prikupi stotine miliona dolara za pomoć onima koji se protiv njega bore. U izjavi za javnost ispred fondacije potpredsednik Jeffrey C. Avery dodao je: „Suočen sa pristrasnim procesom čiji ishod izgleda predodređen, Lens je odlučio da stavi svoju porodicu i fondaciju na prvo mesto i mi podržavamo njegovu odluku. Lensova ostavština u rakom pogođenoj zajednici je neuporediva… Lens je uvek bespogovorno stajao uz nju i mi ćemo uvek stajati uz njega.“

Čini se da je pristajanje na presudu samo deo veće borbe da se očuva ime i zaostavština, i da je gubljenje jedne bitke, ma koliko velikom se činila, dobar potez da se ne izgubi sve ono dobro što je godinama van sporta Lens Armstrong izgradio. Pomalo začuđujuće, u tome je dobio još jednog saborca – svog glavnog sponzora Nike. Iako je Nike godinama pažljivo gradio svoj brend na performansama, kloneći se kontroverzi kao što je bila situacija sa Tiger Woodsom, ovom prilikom odlučio je da stane uz svog sportistu, navodeći u ranije pripremljenoj izjavi: „Lens je iskazao svoju nevinost i ostao je nekolebljiv u svom stavu. Nike planira da nastavi da podržava Lensa i Lens Armstrong Fondaciju, fondaciju koju je Lens napravio da služi preživelima raka.“

Lens Armstrong

Epilog

Teško je predvideti kako će se priča dalje odvijati. Ostaje gorak ukus u ustima kada jedan veliki šampion dovede sebe u situaciju da mu budu oduzete sve medalje, ali ovaj slučaj je još potresniji jer je u pitanju i jedan veliki humanitarac, inspiracija i heroj za mnoge. Pa ipak, posmatrajući javno mnjenje, čini se da se situacija nije ni malo promenila u odnosu na prošlu nedelju. Oni koji su bili uz njega ostali su na njegovoj strani, oni koji su verovali da se tokom cele karijere dopingovao i dalje nemaju konkretne dokaze za to, jedino se čini da su uloge sada obrnute, makar po tome na kome leži teret dokazivanja u ovom slučaju.

Za razliku od Merion Džons koja je suočena sa optužbama lagala pred federalnim tužiocem i kasnije bila primorana da javno prizna korišćenje zabranjenih supstanci, Lens Armstrong je zadržao onu trunku sumnje zbog koje će uvek moći da se pojavi u javnosti i kaže kako se nikada nije dopingovao, pritom čak i glumeći žrtvu iako svi dokazi ukazuju na suprotno. Teško da će vam ovaj poslednji čin koji se odvio pre nekoliko dana promeniti mišljenje koje ste već stvorili tokom dugog niza godina optužbi i borbi protiv njih u medijima, ali kada sledeći put budete videli Lensa Armstronga na TV-u kako govori o svemu što se desilo, moraćete da donesete odluku ko se pred vama nalazi – vrhunski sportista, inspiracija i borac protiv nepravednih optužbi, ili varalica i licemer…

Prethodno Kakve veze imaju Slayer i efikasno trčanje?
Sledeće 30-20-10 - Jednostavan trening za poboljšanje rezultata