Joggobot – vaš lični pratilac na treningu


U budućnosti, ukoliko želite uz sebe na treningu nekoga ko bi vas pratio, držao vam tempo ili vam jednostavno pravio društvo da ne budete sami, nećete više zavisiti od vašeg prijatelja trkača. Tim istraživača sa Kraljevskog instituta za tehnologiju u Melburnu naprotiv smatra da će svako od nas moći da priušti sopstvenog automatizovanog pratioca koji bi se na treningu mogao ponašati podjednako i kao partner i kao trener.

JoggobotU pitanju je Joggobot, mala bespilotna letelica kontrolisana pomoću mobilnog telefona i opremljena kamerama čiji zadatak bi bio da se kreće ispred trkača i drži mu zadati tempo, ili da prati tempo trčanja ma koji on bio.

Način na koji Joggobot funkcioniše je taj da prepoznaje grafiku iscrtanu na trkačevoj majici, i na osnovu nje procenjuje koliko je ovaj udaljen i kojom brzinom se kreće. Onoga trenutka kada trkač uđe u vidokrug, odnosno kada softver prepozna oblik na majici, Joggobot se automatski aktivira i počinje da lebdi ispred trkača na određenoj distanci i sledi unapred definisani zadatak.

Šta bi taj zadatak mogao biti? Najjednostavnija opcija je da prosto prati osobu na treningu. Kamera određuje položaj trkača i prilagođava brzinu letelice njemu. Druga, nešto složenija opcija bila bi da se unapred unese tempo koji trkač treba da prati, tako da bi se letelica zapravo ponašala kao pejser za tu osobu.

Joggobot je još uvek samo koncept i ne nalazi se u slobodnoj prodaji, ali postoji beskrajno mnogo načina na koje bi se mogao unaprediti i funkcije koje bi mu se mogle dodati kako bi postao komercijalno zanimljiv i atraktivan.

Jedna od osnovnih je dodavanje lampe kako bi mogao biti pratilac za vreme noćnih treninga na slabo osvetljenom terenu. Takođe, ovo bi mogao biti i način da ukaže na lokaciju trkača ukoliko bi se nešto loše dogodilo za vreme trčanja.

Osim zadatog tempa, poželjna opcija bila bi da se unapred programira čitav trening, recimo trening intervala sa deonicama različitih brzina, ili trening za početnike tokom kojeg bi se deo puta prelazio trčanjem a deo hodanjem. Zanimljiva ideja bila bi i povezivanje pulsmetra sa Joggobot-om kako bi automatski prilagodio brzinu trčanja naporu koji se ulaže.

Po rečima izumitelja, veliko pitanje je koja bi tačno uloga Joggobot-a trebalo da bude:

Postavljamo pitanja kao što su „Da li bi robot trebalo da bude pejsmejker za trkača? Ako je odgovor da, da li bi to moglo biti motivišuće? Ili bi Joggobot trebalo da bude više kao pas, da reaguje na trkača kao pratilac? Kako ovo utiče na interakciju, i posebno, na iskustvo treninga za trkača? Da li će trkač trčati brže ili duže zbog robota? I, možda najvažnije, da li će trening zbog toga biti privlačniji“

Najveći problem koji Joggobot mora da prevaziđe da bi postao realniji koncept je dužina trajanja baterije. Za sada, baterija je u stanju da podržava rad letelice samo dvadesetak minuta jer bi se veća baterija negativno odrazila na ekonomiju letenja. Ali ukoliko se bude pronašlo primenjivo rešenje pomoću kojega će se dužina letenja produžiti na više od sat vremena ili nekoliko sati, možete veoma brzo očekivati da na ulici počnete da viđate prizor kao na gornjoj slici.

[youtube id=“4x4d8IX_0kI“ width=“620″ height=“380″]

Prethodno Najnezdraviji restoran na svetu izgubio je svog predstavnika. Ponovo...
Sledeće Koliko trkači rizikuju?