Jedan Nula Nula Nula


Blog je nastao pre dve i po godine, sajt pre nešto više od 15 meseci. U tom periodu objavljeno je 420 tekstova i 219 najava trka. I za sve to vreme lagano je rastao broj čitalaca i onih koji prate FB stranicu. Ni u jednom trenutku ih nisam pozvao da podele FB stranu sa prijateljima niti sam iskoristio opciju Invite Friends. Nisam platio reklamu, nisam kačio svoje tekstove i linkove po tuđim grupama i stranicama (osim izveštaje sa planinskih trka na grupu Fruškogorskog maratona i najave zajedničkih treninga na Ekipu za trčanje). Želeo sam da svako ko klikne na „Like“ učini to samo zbog toga što je pronašao nešto što mu se svidelo, a svako ko klikne na „Share“ zato što misli da njegovi prijatelji propuštaju nešto time što im stranica nije u favoritima.

I kao rezultat svega toga, od danas imam još jedan broj u svom životu – hiljadu. Hiljadu čitalaca, hiljadu trkača, hiljadu ljudi koje spaja ista ljubav i ista strast. Nismo svi identični, različite smo visine, građe, navika, nacionalnosti, pola, stavova… Neki vole da čitaju o tome kako da budu brži, neki kako da smršaju, neki kako da žive zdravije, ali kad se podvuče crta, nadam se da su svi ovde isključivo zato što su pronašli nešto što im se dopada.

1000

Slagao bih kada bih rekao da mi svakodnevno pisanje nije naporno. I ne samo pisanje – priprema, istraživanje tema, guglanje slika, podešavanje tekstova – ali takođe pronalazim i neverovatno zadovoljstvo u tome. I ja sam trkač. I sam volim da čujem inspirativne priče, saznajem nove stvari, otkrivam zanimljive trke i događaje, treniram na najefikasniji način. I kad se sve to spoji – teško je ali ide. Valjda sam zato maratonac, i to je neki poseban oblik mazohizma.

Sve što radim, radim zbog vas – čitalaca. Dragi ste mi, šta da vam kažem. Da se poznajemo verovatno se ne bi podnosili ili bi se pokačili oko najmanje sitnice – oni koji se druže sa mnom čine to samo zato što su u stanju da me trpe i najbolje će posvedočiti koliko težak umem da budem. Ali kao grupu, stvarno vas obožavam. Ima tu ega, nije da mi nije drago kad mi neko kaže kako mu se svideo neki članak ili da me je prepoznao sa slike, ali to nikada nije bila ideja. Ona je oduvek bila da ljudi imaju mesto na kojem će pronaći sve što im je potrebno – bilo da je u pitanju datum neke trke, informacija, savet ili nešto četvrto. Stvari nisu idealne, uglavnom radim sam uz povremenu nesebičnu pomoć prijatelja trkača, ali srce je na pravom mestu.

Oduvek sam se trudio da ne samo pišem već i promovišem trke i trčanje. U poslednje vreme shvatio sam da bih tu promociju mogao da radim na način koji bi bio podjednako primamljiv i organizatorima i trkačima, i otud besplatne startnine koje smo delili u prethodnom periodu. I stvarno su išle trkačima. Na Salomonovoj trci sam otišao do prijavnog stola da pokažem ko su dobitnici nagradne igre, a zatim sam se vratio u red i uredno platio svoj broj. Sa Salomonom sam imao dogovor za promociju koju sam radio, ali startnina za mene nikada nije bila deo tog dogovora. Desi se da mi organizatori ponude besplatno učešće u znak zahvalnosti, ali to nikada nije bio moj uslov, sve što sam radio radio sam za čitaoce.

A vas od danas ima hiljadu. Nije to veliki broj ali je jako simboličan. I nije to „nekih“ hiljadu, to je hiljadu ljudi koji su svi na isti način pronašli svoj put do sajta. Ne želim da kažem da kvalitet uvek ispliva na površinu, iako imam visoko mišljenje o onome što radim, ali slobodno mogu da se trud, rad i upornost isplate. Draže bi mi bilo da vas ima i 50 nego 1000 koji će preleteti pogledom tekst i nastaviti nekim svojim poslom jer nisu pronašli ono što im je potrebno.

Pre Džastina Bibera i Queen je punio stadione. Samo je Queen svoju publiku stekao kvalitetom a ne srećnim spletom okolnosti, izgledom i PR-om. I Queen je stadione punio dvadeset godina, ali je krenuo od dna i postepeno gradio sebi mesto u svetu. Neki bendovi nikada nisu dostigli tu slavu. Velvet Underground, Joy Division, Sonic Youth… Ali se zato i danas slušaju, 10, 20, 30, 40 godina kasnije. Tu pronalazim svoju inspiraciju. Ne znam kako će se cela ova priča završiti i na koju će me stranu život odneti, ali verujem da će se kvalitet tekstova održati duže nego link ka njima na vrhu fejsbuk stranice. Možda će jednoga dana zvučati zastarelo usled novih saznanja i tehnologija, ali kvalitet ne bi trebalo da bude doveden u pitanje.

1000a

Što se tiče tema, pišem o onome što mene zanima. Prihvatam sugestije ali je odluka uvek i samo moja – osim naravno u slučajevima kada neko drugi piše i kada dobija apsolutno odrešene ruke i kreativnu slobodu (ukoliko ispunjava moje visoke standarde). Ukoliko tražite tekst o tome kako najbrže da oblikujete svoju guzu trčanjem i zašto je trčanje najbolje za vaše trbušnjake koje želite da pokažete na plaži – nađite drugi sajt, mene to ne interesuje. Meni su sve guze lepe ako su u šorcevima, ili što sve češće viđam i posebno me raduje, suknjama za trčanje.

Ako pišem o bananama, limunu i suvom grožđu to je zato što njih koristim za vreme trke. Nemam ništa protiv gelova, izotonika i drugih sportskih suplemenata, samo ih jednostavno ne konzumiram. Ako jednoga dana budete pročitali uporedni test više gelova (ili napitaka, ili patika), ili vidite reklamu za neki, to će biti samo zato što sam ih na sebi prethodno isprobao. Sve manje toga bilo bi licemerno. Ne očekujte da sečem patiku da vam pokažem kako njen đon izgleda iznutra. Očekujte da napišem izveštaj kakav je osećaj istrčati maraton u njima. Ja sam trkač, ne mesar.

I tako, od nečega što je trebalo da bude moje iskazivanje zahvalnosti napravio sam apologiju sam sebi. Umesto da pišem koliko sam vam zahvalan za svu podršku koju mi dajete, pokušao sam da nađem opravdanje za nju. A istina je da stvarno jesam zahvalan. U petak sam upoznao jednog trkača, i kada sam ga pitao da li čita sajt rekao mi je – svako jutro. I ne postoji ništa što mi više znači, što mi je veća nagrada nego saznanje da neko ceni to što radim i da mu je korisno.

Možda živim u zabludi. Možda je ovaj broj, ovih hiljadu trkača samo privid – ljudi kojima se svidelo ime, ili ideja, ili koncept, i ništa više. Nikada nisu otvorili sajt, ni stranicu, ni pogledali sliku ili pročitali tekst, ali ti mali trenuci, kada sretneš konkretnu osobu koja ti kaže „Čestitam“, ili „Svaka čast“, ili „Samo napred“, zbog tih trenutaka sve ovo ima smisla i vredno je truda.

A sad da vidimo koliko će nam trebati da ovaj broj dupliramo.

Hvala vam još jednom, sve najbolje i vidimo se na stazi…

Ivan

Prethodno Istezanje - rešenje za stres na poslu
Sledeće Koliko najmanje možete trčati?