I najveći drkadžija među trkačima na svetu je…


Trkači umeju ponekad za vreme trke (i u životu) da budu neljubazni, drski i pokvareni, ali retko koji će izazvati toliki bes trkačke zajednice kao Tshokela Maphori iz Južnoafričke republike koji je na nedavno održanom Comrades ultramaratonu u Durbanu ukrao igračku iz ruku deteta koje je gledalo trku, a zatim odbio da je vrati.

Arman Moodliar, petogodišnji dečak posmatrao je trkače sa svojom bakom i omiljenom plišanom lutkom Mikija Mausa na sedmom kilometru 87 kilometara duge trke, kada mu je jedan od njih u prolazu jednostavno oteo igračku i nastavio da trči a da se nije ni okrenuo. Usledile su suze i plač ali Miki je jednostavno nestao u gužvi u rukama nepoznatog trkača.

001

Nekoliko dana kasnije Armanova baka prelistavala je izveštaje sa trke i imala šta da vidi – sliku ultramaratonca koji kroz cilj prolazi sa Miki Mausom na ramenu.

Za trenutak se pokolebala, misleći da je pogrešila i da je trkač uzeo lutku sa idejom da istrči sa njom a kasnije je vrati, i u tom duhu je kontaktirala organizatore, saznala ime učesnika i napisala mu lepo pismo sa molbom da Mikija pošalje dečaku, ali opet ju je čekao šok – Tshokela Maphori je odbio to da uradi.

Bio mi je amajlija. Držao sam medveda (medveda!? prim. ured.) tokom cele trke. Dao mi je snagu da završim. Sada spava pored mene u mom krevetu. Sviđa mi se previše. Kao da imam moju sopstvenu bebu.

I kao da taj odgovor nije bio dovoljno uvrnut i bizaran, Tshokela je na kraju pristao da igračku vrati ali pod uslovom da baka i njen unuk dođu sami po nju, u grad koji se nalazi 8 sati vožnje daleko od Durbana. Znam, drkadžija, i ja sam to pomislio…

Ali koliki, to ne možete ni da zamislite.

Na slici se vidi da Miki nije jedina „amajlija“ koju je Tshokela pokupio za vreme trke. Nekoliko dana kasnije, kada je vest dospela u nacionalne medije, urednicima magazina koji je objavio priču javila se i majka desetogodišnje devojčice, Ryanne Toll, koja je takođe prisustvovala trci i kojoj je Tshokela sa glave skinuo ružičaste, pufnaste štitnike za uši, koje je kupila na koncertu Džastina Bibera od para koje je sama zaradila radeći kućne poslove, i pobegao sa njima.

Bilo je stotine trkača koji su prolazili pored nas oko 7h. Ovaj lik, sa cuclom u ustima, došao je i mahnuo Ryanni lutkom Mikija Mausa. Sledeće što znam je da joj je skinuo štitnike za uši i stavio ih na sebe. I onda je jednostavno pobegao sa njima. Nisam mogla da ga pojurim jer je bilo previše trkača. U sekundi je nestao u gužvi.

Mislite da je to sve? Ni približno.

002

Nakon ove dve, pojavila se i treća osoba koja traži od organizatora da diskvalifikuju Tshokelu i zabrane mu učešće u budućnosti nakon što je njegovom osamnaestomesečnom sinčiću ukrao pomenutu cuclu iz usta, ubacio je u svoja i nastavio da trči!

Šta reći posle svega? Trčanje može od nas da napravi bolje ljude. Putovanja na trke mogu nam pomoći da proširimo vidike i upoznamo druge kulture, druženje sa najrazličitijim osobama može učiniti da postanemo tolerantniji, ali očigledno da ni trčanje nije svemoguće i da jednom loš čovek ostaje loš čovek bez obzira koliko kilometara imao u svojim nogama. Nadam se samo da u svom životu imate mnogo više onih iz prve kategorije i da o ovakvim stvarima možete samo da čitate, ne i da ih svojim očima gledate…

Prethodno Hronični stres i fizička aktivnost
Sledeće Indeks telesne mase i građa šampiona