Hronični stres i fizička aktivnost


Stres je sastavni deo naših života. Srećemo se sa njim u krugu porodice, na poslu kojim se bavimo, u školi ili na fakultetu, na ulici, u prevozu… Bukvalno svaka situacija u kojoj se nalazimo ima potencijal da postane stresna jer je on neodvojiv od savremenog načina života koji nam je doneo brojne pogodnosti ali i ograničio nas u načinima da nakupljeni stres izbacimo.

Stres može biti jednokratan, akutni, ukoliko prati neku nepredviđenu situaciju kao što je otkaz, ili kraj romantične veze, ili selidba. Međutim, ukoliko se okolnosti ne promene već naprotiv oduže, i stres postane hronični, to može stvoriti ogromne probleme po naše psiho-fizičko zdravlje.

mouse

Fizička aktivnost je jedna od stvari koja neosporno pomaže u oslobađanju od stresa, to smo imali prilike da vidimo u ranijim tekstovima, međutim nova istraživanja pokazuju da hronični stres ima još jednu nepredviđenu posledicu koja bi njegove efekte mogla višestruko pojačati – hronični stres smanjuje našu želju da se uopšte bavimo fizičkom aktivnošću.

U eksperimentu sprovedenom nad miševima čiji rezultati su bili u toj meri zanimljivi da se očekuje početak testiranja na ljudima, oni koji su se nalazili pod hroničnim stresom provodili su samo 73% vremena na točku za trčanje u odnosu na one u kontrolnoj grupi.

Ako se pitate na koji način se „stresiraju“ miševi, u pitanju su bili vlažna podloga za spavanje, kavez koji je nagnut u odnosu na normalan položaj, prebacivanje iz jednog kaveza u drugi i slično.

Uslovi su bili takvi da simuliraju obaveze koja osoba ima u toku nedelje. Sedam sati dnevno, pet puta nedeljno, miševi su se nalazili u stresnim situacijama, a zatim su vikendom imali priliku da odmaraju. Dobra vest je da kada su eliminisani izvori stresa, miševi su se brzo vratili u normalu i nastavili da vežbaju na uobičajeni način, i njihovo ponašanje vikendom se zapravo nije razlikovalo od onih iz kontrolne grupe.

Ovo su veoma zanimljivi rezultati jer je nekim prethodnim studijama utvrđeno da kada se miševi nalaze pod akutnim, jednokratnim stresom, oni u stvari imaju veću želju i motivisani su da vežbaju i izbace to iz sebe. Očigledno problem nastaje kada akutni stres pređe u hronični, svakodnevni, jer se tada menja i njihov način ponašanja.

Da li ista pravila važe i za ljude, teško je reći, ali ukoliko je to slučaj, to je razlog za zabrinutost. Kako gradska populacija sve više i više raste a naši poslovi postaju sve zahtevniji i odnosi sa drugim ljudima komplikovaniji, teško je očekivati da će naši životi u budućnosti postati manje stresni nego što su danas. Naprotiv, obrnuto će verovatno biti slučaj. U takvim uslovima jako je važno pronaći „filter“ kojim bi se nagomilani stres izbacio, a kao što možemo da vidimo, za to će nam biti potrebna dodatna mentalna snaga jer je naša želja da vežbamo zapravo prva na udaru.

Ova studija otvara još jedno veoma važno pitanje – činimo li dovoljno da motivišemo ljude koji se ne bave nekom fizičkom aktivnošću da sa njom počnu? Sa smanjenom željom, ponekad trening i praćenje programa nije jednostavno stvar obaveza, rasporeda i slobodnog vremena, već je očigledno potreban i spoljni faktor kako bi se to promenilo…

Prethodno Želite da prestanete da pušite? Izađite na trčanje
Sledeće I najveći drkadžija među trkačima na svetu je...