Fizička aktivnost štiti mlade od stresa


Poznato je da su ljudi koji se bave nekom fizičkom aktivnošću mentalno stabilniji, ređe depresivni i generalno bolje raspoloženi, međutim zašto do toga dolazi još uvek nije u potpunosti objašnjeno. Jedno od mogućih rešenja ovog pitanja do kojeg je došla studija sprovedena nad decom školskog uzrasta u Finskog jeste da fizički aktivni ljudi bolje i umerenije reaguju kada se nađu u stresnoj situaciji.

ring-around-the-rosie-childs-play

Eksperiment koji je pratio 258 osmogodišnjih dečaka i devojčica merio je njihov dnevni nivo fizičke aktivnosti putem akcelometra koji su nosili oko zgloba ruke (sličan princip koji primenjuje Nike+, da pomoću pedometra u patici meri aktivnost i potrošene kalorije u toku treninga), a pored toga, roditelji su im tokom dana uzimali brisove kako bi istraživači preko njih kontrolisali nivo i promene nivoa kortizola u telu.

Kortizol smo već pomenuli ranije u studiji koja se bavila pitanjem zašto se često razbolimo nakon trke. U pitanju je hormon koji se u telu luči kada se nalazimo pod fizičkim ili mentalnim stresom. Merenjem nivoa kortizola naučnici su pokušali da otkriju kako deca reaguju u stresnim situacijama i da li fizička aktivnost ima uticaj na tu reakciju.

Za vreme svakodnevnih aktivnosti kod kuće nije postojala bitna razlika u nivou kortizola između dece koja su slabo, umereno ili veoma aktivna. Međutim, kada im je dat test sa zadacima iz aritmetike i govornih mogućnosti sa ciljem da se upravo izazove stresna situacija, deca koja su bila fizički aktivnija imala su mnogo bolju i umereniju reakciju za razliku od neaktivne dece čiji nivo kortizola je doživeo ogroman skok.

Kada se osoba nađe u stresnoj situaciji, lučenjem određenih hormona u njoj se izaziva reakcija poznata kao „borba ili beg„. Problem savremenog sveta je u tome što borba ili beg obično nisu validne opcije za većinu situacija u kojima se svakodnevno nalazimo a koje izazivaju stres, kao što su pritisci na poslu ili komunikacija sa drugim ljudima. Iz tog razloga, oni koji imaju sposobnost da zadrže pribranost u takvim okolnostima i ne prepuste se instinktu ostaju mentalno stabilniji i bolje se prilagođavaju.

Ova studija upravo je to pokazala – da fizički aktivni ljudi bolje reaguju u stresnim situacijama što se na veliki broj načina može pozitivno odraziti na njihovo mentalno zdravlje.

Jedan od razloga zbog čega je ova studija posebno važna je to da samo 29% školske dece ispunjava propisani minimum od 60 minuta fizičke aktivnosti dnevno. To podiže značaj nastave fizičkog obrazovanja u školama, ali i zahteva njihovo veće angažovanje u vanškolskim aktivnostima kako bi se taj minimum dostigao, jer je poznato da deca koja su fizički aktivna u školi ili na treningu imaju običaj da zabušavaju ostatak dana smatrajući da su time ispunila svoje obaveze.

Finska studija pokazuje da je značaj aktivnosti i sporta još veći od pretpostavljenog, jer od njih ne zavisi samo fizičko zdravlje naše dece, već i mentalno.

Prethodno Vežbe za razvijanje brzine
Sledeće Rezultati i fotografije 20. Novosadskog polumaratona