Fartlek: 1937. – godina u kojoj je trčanje postalo igra


Fartlek nije ograničen reljefom, podlogom ili preciznim razdaljinama deonica

Fartlek je nemoguće opisati. On se trči po brdima, ravnici, asfaltu, pesku, kroz šume i parkove, od drveta do bandere, do sledeće raskrsnice, jedan ili dva kruga oko zgrade… ili tri, kako god da se u tom trenutku osećate.

Gösta Holmér iz takmičarskih danaKada su tokom dvadesetih godina prošlog veka Paavo Nurmi i drugi članovi finskog tima postali toliko superiorni u trčanju na srednjim distancama, osvajajući zlatne medalje na Olimpijskim igrama i postavljajući svetske rekorde sa takvom lakoćom da su dobili nadimak „Leteći Finci„, Gosta Holmer, i sam olimpijac i osvajač medalje u desetoboju na igrama 1912., znao je da se nešto u načinu priprema švedskih takmičara mora promeniti ukoliko žele da prekinu neugodnu dominaciju svojih istočnih suseda.

U vreme kada je trčanje još uvek bilo amaterski sport, u toj meri da su učesnici na Olimpijadama bili diskvalifikovani ukoliko bi se otkrilo da su plaćani za bavljenje njime, istraživanja koja bi se fokusirala na trening i pripremu takmičara bila su tek u povoju – više skup pretpostavki na osnovu iskustva nego egzaktna nauka. I tada se znalo za korisnost dužinskih i tempo treninga, ali treninzi brzine bili su ništa više od ideje u nastajanju. Jedan od klasičnih oblika bila je takozvana „piramida“ – intervalni trening uz povećavanje brzine i skraćivanje distance i obrnuto, sa kratkim periodima oporavka uz džogiranje ili hodanje između pojedinačnih deonica, ali brzinski treninzi kakvim ih danas znamo – kao temelj svakog ozbiljnijeg programa, morali su da čekaju još nekoliko godina da bi bili otkriveni i primenjeni.

Andersson i Hagg - najuspešniji trkači Goste HolmeraKlima u Švedskoj, pogotovo na severu zemlje ume biti prilično ekstremna. Duga leta i zime, sa veoma kratkim umerenim periodima između podrazumevaju da se praktično pola godine trenira u snežnim uslovima. Da bi održala kondiciju tokom tog dela godine, švedska vojska je kao osnovu svojih priprema postavila trčanje po valovitom i brdskom terenu kako bi imala bar neki oblik anaerobnog treninga kada vremenske prilike drugi nisu dozvoljavale – nešto što je sportski trener Gosta Olander primenio na svojim takmičarima i u čemu je Holmer pronašao inspiraciju koju je tražio.

Pokušavajući da primeni rezultate do kojih je došao analizirajući treninge Olandera i finskih trkača na način koji bi bio podjednako inovativan i prilagođen švedskim uslovima i tradiciji, Holmer je zaključio da pripremama njegovih takmičara nedostaju treninzi koji bi se trčali intenzitetom jačim od onoga sa trke za koju se spremaju. Tražeći pravi odnos napora i odmora, dužine deonica, jačine sprinta i vremena provedenog u aerobnoj i anaerobnoj zoni, shvatio je da su individualni zahtevi trkača toliko specifični da je nemoguće prilagoditi trening svima, i da je najbolje da ga svako radi prema sopstvenim mogućnostima, kondiciji i trenutnom osećaju, ispunjavajući osnovne postavljene zahteve ali sa dovoljno prostora za spontanost i interpretaciju. I tako je 1937. nastalo ono što Šveđani i danas zovu „igra brzine“ – fartlek.

Fartlek je nemoguće opisati. On se trči po brdima, ravnici, asfaltu, pesku, kroz šume i parkove, od drveta do bandere, do sledeće raskrsnice, jedan ili dva kruga oko zgrade… ili tri, kako god da se u tom trenutku osećate. Neka osnovna pravila postoje ali samo da usmere trkača na pravu stranu – smenjivanju trčanja u aerobnoj i anaerobnoj zoni kako bi se proizveo stres za celokupni sistem. Vremenom, fartlek je postao više strukturiran oblik treninga, pri kojem trener unapred zna koje će zadatke dati svom trkaču, ali i dalje nije strano da, pogotovo ozbiljniji takmičari, kojima ne nedostaje discipline i iskustva, dobiju samo dužinu treninga i bude im prepušteno da sami, na najbolji mogući način iskoriste vreme koje im je na raspolaganju.

Fartlek nije ograničen reljefom, podlogom ili preciznim razdaljinama deonica

I onda, kako je izgledao klasičan trening Gosta Holmera, kojim je pripremao svoje kros-kantri takmičare:

  • Zagrevanje: lagano trčanje 5 do 10 minuta.
  • Ravnomerno, jako trčanje 1.5–2.5 kilometara, kao duga deonica.
  • Oporavak: brzo hodanje oko 5 minuta.
  • Početak treninga brzine: lagano trčanje protkano sprintevima od oko 50–60 metara, ponavljaju se do prvih znaka umora.
  • Lagano trčanje sa tri-četiri koraka eksplozivnih ubrzanja s vremena na vreme (simulacija iznenadnog ubrzavanja da bi se izbeglo preticanje od strane drugog trkača).
  • Punom brzinom uzbrdo 175–200 metara.
  • 1 minut brzim tempom.
  • Cela rutina se zatim ponavlja do isteka ukupnog vremena treninga.

Koliko je uspešan bio ovaj oblik treninga najbolje se vidi iz velikog prijateljstva i rivaliteta legendarnih švedskih srednjeprugaških trkača Gundera Haga i Arne Andersona, koji su zajedno tokom četrdesetih više od petnaest puta obarali svetske rekorde, pre svega u trkama na 1500 metara i milju, spustivši rekord za nju na 4:01,4 – vreme za koje se skoro deset godina verovalo da je nemoguće da bude poboljšano, do prve trke ispod četiri minuta 1954.

Fartlek sa vežbama kretanja specifičnim za fudbal

Od četrdesetih i švedske dominacije prošlo je mnogo godina i većina aktera ove priče već nas je napustila, Gosta Holmer sada već davne 1983, ali fartlek kao oblik treninga je nastavio da napreduje, evoluira i pronalazi puteve do novih takmičara i sportova. Njegov fleksibilan pristup brzinskom treningu i način na koji razvija podjednako aerobne i anaerobne kapacitete sportiste, brzinu i eksplozivnost, razlog je što je počeo da se primenjuje u ogromnom broju sportova baziranih na trčanju – fudbalu, košarci, tenisu, ragbiju, u kojima se kombinuje sa specifičnim elementima svakog pojedinačnog – radu sa loptom, tehnikom, vežbama snage, ali i u onima u kojima trčanje nije osnova ali se slični principi mogu primeniti – biciklizmu, plivanju, veslanju… Za sedamdesetak godina od kako je nastao, fartlek je postao neizostavni deo kako profesionalnog tako i rekreativnog trčanja, a kao preteča ozbiljnih intervalnih treninga, teško je i zamisliti kako bi moderan sport danas bez njega izgledao.

Prethodno Poslednje istraživanje u vezi sa vežbanjem i mršavljenjem
Sledeće 23 i po sata: Šta je ubedljivo najbolja stvar koju možemo da uradimo za naše zdravlje?