Ekscentrične vežbe pri lečenju povreda Ahilove tetive


Povreda Ahilove tetive, veoma česta kod trkača, pogotovo onih sa doskokom na prednji deo stopala

Pri lečenju akutnih povreda tetiva praćenih upalom, kao što smo videli u slučaju skočnog zgloba, ne preporučuje se apsolutno mirovanje jer su studije pokazale da se najbolji rezultati dobijaju ukoliko je oporavak praćen postepenim povratkom aktivnostima, naravno onog intenziteta kojim se ne rizikuje obnavljanje povrede. Pri tome mislimo na vežbe specifično dizajnirane da angažuju povređenu oblast i tako potpomognu ozdravljenje.

U slučaju Ahilove tetive, konkretno, preporuka je da te vežbe budu ekscentrične. Šta to zapravo znači?

Povreda Ahilove tetive, veoma česta kod trkača, pogotovo onih sa doskokom na prednji deo stopala

Najveći broj pokreta tela je koncentričan, u smislu da se pokret odvija u onom pravcu u kojem deluje sila prilikom kontrakcije mišića. Na primeru bicepsa, kao najvećeg mišića nadlaktice, koncentričan pokret je onaj kojim se njegovim grčenjem ruka savija, kao prilikom podizanja tega. Za razliku od koncentričnih pokreta, ekscentrične prati kretanje koje je suprotno sili kojom mišić deluje, odnosno mišić pokušava da spreči svoju ekstenziju. Do ekscentričnih pokreta dolazi kada je objekat koji želimo da podignemo pretežak, pa smo jedino u stanju da usporimo njegovo spuštanje, ili kada angažujemo mišić kako bismo kontrolisali brzinu kojom se on vraća u neutralan položaj. U našem primeru, ekscentričan potez je onaj kada angažujemo biceps kako bismo lagano spustili podignutu ruku i teg u njoj u neutralan položaj.

U studiji sprovedenoj nad 32 subjekta sa povredama Ahilove tetive, učesnici su podeljeni u dve grupe od kojih je jedna (eksperimentalna) imala zadatak da radi ekscentrične vežbe a druga (kontrolna) koncentrične, koje su inače preporuka i deo uobičajene terapije. Program je bio veoma zahtevan i sastojao se od pedesetominutnih treninga tri puta nedeljno, u trajanju od osam nedelja.

Pre i posle intervencije rađen je niz testova koji je za cilj imao da utvrdi i uporedi bol, balans, agilnost, i izdržljivost prilikom podizanja stopala (koliko je osoba u stanju da pomeri stopalo tako da mu nožni prsti budu što bliže potkolenici) između dve grupe, i nakon osam nedelja rezultati su bili nedvosmisleni da eksperimentalna ima daleko veću funkcionalnost i oseća mnogo manju bol u Ahilovoj tetivi prilikom aktivnosti u odnosu na kontrolnu grupu.

Kako izgledaju ekscentrične vežbe Ahilove tetive?

Ekscentrične vežbe za Ahilovu tetivu rade se na stepenicama ili nekoj platformi, i tom prilikom se telo iz izdignutog položaja (podignutog na prste), lagano spušta u neutralan, a zatim i ispod njega. Spuštanje se odvija samo na jednoj nozi (povređenoj) kako bi predstavljalo što veći izazov. U video klipu sa sajta časopisa Runner’s World možete videti primer ove vežbe.

Drugi oblik ove vežbe je ukoliko se radi sa blago savijenim nogama, čime se povećava pritisak na Ahilovu tetivu. Obe se mogu raditi i sa rancem sa tegovima na leđima kako bi se pojačao intenzitet. Iako su zamišljene kao vežbe za ojačavanje Ahilove tetive u slučaju povrede, takođe se mogu raditi i kao oblik prevencije.

Pre samih vežbi neophodno je konsultovati se sa svojim lekarom, kako bi se procenio stepen povrede i da li se uopšte mogu raditi bezbedno, bez rizika po zdravlje. Ukoliko je to slučaj, radite obe vežbe dva puta dnevno, u tri serije po 15 ponavljanja. Određen nivo bola je očekivan, pogotovo u prvim danima i nedeljama treninga, kao i blagi otok, ali ne treba odustati osim ukoliko on ne postane neizdrživ. Nakon vežbi možete staviti ledene obloge na povređenu nogu, ali ne duže od 15 minuta kako ne bi došlo do oštećenja tkiva.

Povede Ahilove tetive su dosta česte kod trkača, pogotovo onih koji se prilikom doskoka dočekuju na prednji deo stopala.

Prethodno Eto zašto će u Ljubljani padati sneg. We are back
Sledeće Blog: Vidimo se u Ljubljani