Dunavski polumaraton 2012 iz ugla pejsmejkera za 2h


Foto: NatasaTucakovic

Zahvaljujem se autoru ovog sajta za ovaj gostujući tekst koji sam želeo da napišem inspirisan jednom trkom i svojim prvim iskustvom pejsovanja na njoj.

Prvo da iskoristim priliku da najiskrenije pohvalim organizaciju „17. ASICS Dunavskog polumaratona“ što ću činiti kad i gde god uspem jer sam posle 2 godine učestvovanja na trkama u zemlji, 11 polumaratona i 3 maratona najzad osetio da je neko organizovao trku kakvu zaslužujemo, čak i više od toga. Pod „mi“ podrazumevam par stotina ljudi koji se kao „putujući cirkus“ sele sa trke na trku i ne uspevaju da objasne ni najbližim prijateljima zašto.

Organizacija ovog polumaratona nam je pokazala da to sve ipak ima smisla i da bar jedan dan u godini imamo „malu trkačku republiku“ na severu zemlje, kad se neko toliko potrudio oko nas.

Pokušaću u kratkim crtama da vam opišem doživljaj te trke i da što manje detalja izostavim (jer sve neću uhvatiti sigurno):

  • Na ovaj polumaraton sam pozvan preko fejsbuka skoro godinu dana ranije (nisam ni sam siguran kako). Ovaj događaj je promovisan skoro godinu dana! Trka ima jedan od najboljih sajtova u svojoj konkurenciji, na njemu se prijavljujete i odmah možete da vidite broj pod kojim ćete trčati.
  • Prošle godine sam se grdno prevario misleći da ova trka ne vredi buđenja u pola 6 i ukupno 5+ sati vožnje tog dana od i do Beograda jer za mnoge trke ne vredi probuditi se ni subotom ili nedeljom ujutru i doći na njih i kad su u Beogradu.
  • Sama lokacija starta i cilja maratona je u veoma lepom hotelskom kompleksu Banje Junaković 3km od centra Apatina. Čim stignete upućeni ste na veliki besplatan parking odmah do zone starta.
  • U zoni starta se zagrevaju poznata lica sa kojima se pozdravljate i ulazite u hol hotela gde je prijava. Nasmejani i prijatni ljudi vas upućuju kako.
  • Sasvim pristojni toaleti hotela su bili na raspolaganju – „priprema za trku“ mi možda po prvi put nije počela susretom sa TOI TOI-jem u kome sam zadržavao dah. Neko bi rekao da previše „delim“ ali razmislite koliko vam je to na trci stvarno bitno.
  • Trka kreće – na stazi tristotinak ljudi, oko staze bar dvestotinak, mnogi sa kamerama, fotoaparatima, svi sa velikim osmesima dok krećete na put od 21km.
  • Već na prvom kilometru primećujem jako lepo dizajniran žuto-crni znak sa natpisom „1km“ (kvaliteta saobraćajnih znakova), što se ne sećam da sam video ni na jednoj trci. Obično je obeležen svaki 5. km, a nekad i ređe. Nekad ni jedan… Na ovoj trci svaki!
  • Prva okrepa se pojavila jako brzo (nisam našao podatak koliko ih je bilo ali mi se činilo da ih je bilo na svakih 3km), na koju smo „upozoreni“ takođe lepo dizajniranim piktogramskim znakom sa čašom i rastojanjem do okrepe (150m ako se dobro sećam). Na njoj ljubazni vojnici i devojke vojnici sipaju vodu u plastične čaše u punoj uniformi iako je preko 20 stepeni (valjda zato što je oktobar pa je propis takav?)
  • Lepo je označen i svaki okret i skretanje na trci
  • Trka prolazi kroz sam Apatin i u njemu vas pomalo nezainteresovano, ali sve jedno ljubazno posmatraju žitelji kojima smo uzurpirali grad tog dana jer trka potpuno blokira dobar deo grada – ne jednu saobraćajnu traku, ne neke raskrsnice, nego skoro ceo grad! Sa leve trake se sklanjate samo kad prolaze automobili sa fotografima, organizatorima, ambulatna kola…
  • Onda prelep deo staze koji prolazi pored Dunava i opravdava njeno ime i medalju do koje se trudite da dođete. Osvežava vas sam pogled na vodu i simpatične vikendice i splavove na obali.
  • Na trci je bilo i tri pejsmejkera za vremena 1:35, 1:45 i 2:00h što je retkost i na trkama na kojima trči mnogo više ljudi.
  • Da preskočim sam tok trke na koji ću se vratiti i provedem vas kroz cilj. Ka cilju skrećete sa magistralnog puta na prilazni koji skreće ka Banji Junaković i tu vidite znak od 700m. Taj lep hotelski kompleks vidite već sa skretanja, a onda ste sve bliže i bliže. Pred samim hotelom imate jedan mali kružni put gde vam je pogled na sam cilj zaklonjen i odjednom se nalazite na 30-ak metara od njega kad ugledate jako lep portal cilja i šokirani vidite špalir mažoretkinja oko njega koje podižu svoje štapove dok prolazite i skoro je nemoguće da se usredsredite na svoj rezultat od iznenađenja :) Skoro pa „polje tuđeg problema“ iz „Autostoperskog vodiča kroz Galaksiju“ :)
  • Čestitaju vam volonteri i oko vrata vam stavljaju veoma interesantno osmišljenu medalju u obliku šarana i dobijate vodu da se osvežite. Odmah vas upućuju da možete da se istuširate kod bazena blizu, čak vam je i bazen hotelskog kompleksa na raspolaganju.
  • Obično žurim posle trke u druge obaveze ali, kako sam bio zvanični pejsmejker trke za 2h, jedan od organizatora me je pozvao da zajedno sa suprugom obavezno prisustvujem i proglašavanju pobednika i ručku koji je bio na raspolaganju svima na trci. Nije bilo apsolutno nikakve kontrole, ručku je mogao da prisustvuje, čini mi se, ko god je bio u Banji Junaković tog dana.
  • Na ručku sam imao osećaj da smo u restoranu. Služilo nas je osoblje hotela, svirali su tamburaši, mažoretkinje su imale svoju tačku ispred bine, na bini se očekuje proglašenje pobednika, besplatno pivo se točilo za šankom.
  • proglašenje i nagrađivanje pobednika je trajalo verovatno više od sat vremena. Činilo se da je neku nagradu dobilo više desetina ljudi, podeljeno je sigurno 30-ak pehara, 50-ak medalja i 100-tinak paketa sa poklonima.

Kako je trka bila i otvoreno vojno prvenstvo, na događaju su bili i predstavnici više internacionalnih vojski, što je svemu dalo još svečaniju i drugarskiju notu i osećaj da se tog dana pravila veza između ljudi jako različitih zemalja i mentaliteta ali koji dele ljubav prema trčanju.

Sve u svemu, trka koju su isplanirali i realizovali entuzijasti trčanja za enzuzijaste trčanja.

Prvo pejsovanje

Foto: NatasaTucakovic

Za pejsmejkera za 2h sam se prijavio slučajno videvši da je jedan od prijatelja trkača u organizaciji ponudio na fejsbuk stranici trke da se prijave drugari koji bi pejsovali vremena 1:35, 1:45 i 2:00 h

Usudio sam se da se prijavim za pejsmejkera za 2h jer sam istrčao do tad 10 polumaratona sa vremenima koja su uvek oko 2h – 2 iznad, ostatak ispod, lični rekord 1:52. Tako da imam poprilično iskustvo trčanja tog vremena i znam kako se otprilike osećaju kolege često slične fizičke konstitucije, psihe i utreniranosti kao ja (185cm, 95kg, za kompjuterom cca 12h dnevno, maks 2-3 treninga nedeljno i manje od 100km mesečno). Ljubaznošću organizatora na jednoj strani i malim interesovanjem za pejsovanje ovog vremena na drugoj, bio sam u poziciji da to stvarno i probam.

Možda korisni detalji za kolege koji će se oprobati kao pejsovi jednog dana:

  • Treba biti u zoni starta i pola sata ranije da bi vas drugari koji hoće da trče sa vama videli, upoznali, uputili se sa vama u taktiku i vi im ulili poverenje da idu za vama. Ja sam došao u zonu starta 10-ak min pre trke i ako su me samo videli to im nije baš ulivalo poverenje :)
  • Ne komplikujte previše trku ni sebi ni drugima. Ja sam osmislio i odštampao narukvice sa prolaznim vremenima po kilometrima koje sam podelio par minuta pred samu trku, što nije bila loša ideja, ali sam pored te narukvice koristio i gps aplikaciju na mobilnom koju sam u celoj toj gužvi uključivao tek na 10,9,8… uspeo na 100-150m trke, ručni sat koji mi je zbog posla podešen 2min unapred i nisam ga vratio, i na sve to i oznake kilometara na stazi.
  • Napravite plan i sprovedite ga u delo što preciznije. Iako sam planirao da istrčim ritmom kojim sam otprilike istrčao svoj prvi polumaraton – na Zimskom maratonu samoprevazilaženja u Nišu 2010. sa vremenom 1:57, bržim tempom na početku, sporije poslednjih 4km (što je tema za raspravu, ali ubeđen sam odlična taktika za prvo jurenje vremena od 2h) – ja sam na kraju istrčao prilično ravnomeran, ali zbog nepreciznosti malo brži polumaraton (trku sam završio sa 1:58:50) sa usporavanjem tek na 18-19 km zbog svih informacija koje sam uspeo (pogrešno) da procesuiram usput. To je sve rezultiralo malom pratnjom drugara celom dužinom trke.

Tempo trke, Dunavski polumaraton

Voleo bih da se sledeće godine na Dunavskom polumaratonu vidimo u mnogo većem broju, ja ga najtoplije preporučujem svima! Već je određen i datum: 19. okt. 2013!

Trasa 17. ASICS Dunavskog polumaratona

Trasa trke, Dunavski polumaraton

Foto: Nataša Tucaković

Prethodno Oktobar, mesec Ginisovih rekorda
Sledeće Eto zašto će u Ljubljani padati sneg. We are back