Dobro jutro…


Ivana

[toggle title=“Reč urednika“]

Ivana voli da piše. Ivana voli da trči. Ivana je sjajna devojka, jedna od onih osoba kojima mi je rad na ovom sajtu obogatio život.

Ivana nema treninge, ona ima avanture. Njena trčanja su puna osmeha, stidljivih pogleda i šarenih karaktera, a svaki izveštaj je malo remek delo koje prelazi preko usana kao poljubac i toliko je slatko da ne postoji način da nekako ne goji. Inspirišu me ljudi koji su u stanju da svoje misli i osećanja pretoče u reči na taj način da se čitanjem i sami osetite kao akter u njihovoj priči. Inspirišu me ljudi koji su u stanju da budu sažeti a da se opet ne osetite uskraćenim, samo željnim, jer se igraju rečima kao iskusni iluzionista metalnim prstenovima i špilovima karata pred zadivljenom publikom. Ivana je osoba koja me inspiriše…

Ivana pokreće ljude. Ivana je uzor. Ivana ne voli da joj program govori kuda i koliko brzo treba da ide i možete pratiti njen blog posvećen ishrani i treninge na dailymile-u.

[/toggle]

5:20 ujutru. Ušla sam u stan i brzo obula patike. Osetila sam da tako mora.

Uvek se divim ljudima koji ustaju u 5h i odu na trening pre posla. Meni to nikako ne polazi za rukom. I zato sam znala da ovu priliku ne smem propustiti. Bilo je 5h, bila sam budna. Nema izgovora.

IvanaVeć je svanulo, ali su ulice još nosile onaj plavičasti odsjaj. Mislila sam da ću trčati kratko, samo neka 2km i da za više od toga neću imati snage. Ali nije bilo bitno.. jer sam znala da ću uživati. Zato sam krenula preko Svetosavskog platoa, koji inače izbegavam, zbog gužve koju prave šetači, a koji je sada bio pust. Slavija je mirisala na lišće iz obližnjeg parka.

Priznajem, posle trećeg kilometra bila sam umorna, ali mi je kroz misao prošla ideja da bi bilo divno videti osunčano ušće. I zato sam trčala do Pobednika. Svirnuo mi je vozač trole. Dobila sam osmeh od bakice koja je Knez Mihajlovom šetala svog matorog labradora. Kališ miran, miran i zelen. Jedan momak pokušavao je da izvuče par smislenih tonova iz gitare koju je mučio u rukama, dok su njegova tri drugara kuntala sa glavama na rukama, uljuljkani u pijanstvo i pospanost. Usporavala sam, ali to nije bilo bitno. Jer je ćošak obale kraj ušća stvarno bio okupan jutarnjom žutom bojom koja se presijavala. Onda lagano Vasinom nazad..

Kao da je mala stvar što trčanje unese u život zdravu naviku i dobru liniju. Meni je donelo i neke divne ljude, priče i prizore… I zato danas nemojte gledati moje rezultate. Zaboravite na vreme i kilometražu. Umesto toga, razmislite šta je trčanje vama sve donelo. I koliko ljudi ste pokrenuli da i oni počnu da trče..

Dobro jutro svima! :)

Prethodno Koliko brzo Usain Bolt zaista može trčati?
Sledeće 5 razloga za praćenje fejsbuk stranice