Derartu Tulu – veliki povratak etiopske legende


Trijumf na Njujorškom maratonu

Počasni krug u Barseloni 1992.Danas se održava Njujorški maraton – jedan od najvećih, najpopularnijih i najprestižnijih na svetu… Od 1970. godine kada je prvi put održan, bio je mesto mnogih istorijskih okršaja, nadahnjujućih priča i emotivnih momenata, ali nijednog toliko inspirativnog kao trijumfa Derartu Tulu na ženskoj trci 2009. godine.

Derartu je svoje mesto u istoriji obezbedila 1992. na Olimpijadi u Barseloni. Tada je trijumfom za Etiopiju u trci na 10.000 metara postala prva tamnoputa atletičarka iz Afrike koja je osvojila olimpijsko zlato… Ali ono po čemu će ostati upamćena, možda više nego po samoj trci, bila je njena proslava. Tada je sa „srebrnom“ Elanom Mejer iz Južnoafričke republike, držeći se za ruke istrčala počasni krug oko stadiona, na simboličan način obeležavajući jedinstvo i harmoniju post-aparthejdske Afrike…

Zlato iz Sidneja 2000.Zlato iz Barselone nije bilo jedino olimpijsko odličje kojim se okitila… Na Olimpijadi u Sidneju 2000. osvojila je još jedno, postavši prva žena sa dva u atletskim disciplinama dužim od 1500 metara, dok je u Atini 2004. osvojila bronzu… Pored toga može se podičiti i sa dve medalje sa svetskih šampionata, srebrom i zlatom iz 1995. odnosno 2001. godine… Te 2001. godine odlučuje da se prebaci na duže distance i oproba u maratonu, što joj se odmah isplaćuje trijumfima u Londonu i Tokiju, i nešto kasnije najboljim vremenom od 2:23:30 iz 2005. kojim ipak nije uspela da osvoji više od četvrtog mesta na Svetskom šampionatu…

U trenutku o kom pričamo, kraju 2009. Tulu je sa 37 godina već bila na zalasku karijere. Trijumfi iz 2001. bili su poslednji koje je ostvarila na maratonskoj distanci, a rezultati prethodnih godina nisu delovali previše optimistično. Preciznije, 1:10:33 na polumaratonu u Filadelfiji bio je jedini razlog što je uopšte odlučila da učestvuje u Njujorku, umesto da okonča karijeru kao što je nameravala nekoliko meseci ranije…

Konkurencija na trci je bila zastrašujuća. Glavni favorit bila je, naravno, Pola Redklif – pobednica prethodne dve godine, tri puta ukupno, vlasnica svetskog rekorda i, od ove godine, „najboljeg vremena“ u maratonu – njenu pobedu skoro niko nije dovodio u pitanje… Tako je izgledalo i na samoj stazi, na čelu se izdvojila grupa koju je Pola predvodila dok je Derartu pokušavala da održi korak tik iza nje…

Da bi bolje razumeli nastavak priče i o kakvoj ženi govorimo, treba znati da, uz uspešno bavljenje atletikom, Tulu odgaja i šestoro dece, četvoro od kojih je usvojila… Čak i površan pogled na njenu karijeru otkriva velike pauze u nastupima – po njenim rečima, od dvadeset godina u trčanju, možda je deset aktivno trenirala – žrtvujući medalje zbog porodice koju je stvarala… Na pitanje zašto je nastavila da trči iako su sve njene vršnjakinje već penzionisane, Derartu odgovara da kad god razgovara sa svojim sunarodnicima, otkriva da oni od nje još uvek očekuju vrhunske rezultate, i da su oni glavni razlog što je odlučila da se vrati i nastavi sa trčanjem i pored teškog porođaja carskim rezom 2006. – u želji da im još jednom priredi radost na koju ih je tokom karijere navikla… Da je neverovatna osoba, u to niko, ni njene najveće konkurentkinje, ne sumnjaju…

Trijumf na Njujorškom maratonuNa 35. kilometru, Pola Redklif, do tog trenutka vodeća, naglo je usporila zbog bola u levoj nozi. Ono što je usledilo tada je praktično neviđeno i nezamislivo u profesionalnom sportu… Umesto da nastavi da prati vodeću grupu i bori se za rezultat, Tulu ih je propustila, okrenula se ka očigledno povređenoj Poli i sačekala je uz bodrenje – Hajde, možemo mi to… Bol je doduše bio prejak za Redklifovu da bi nastavila borbu za titulu, a i Derartu je sada već dovoljno zaostajala da bi bila otpisana… Ali u nadljudskoj eksploziji snage, kao da želi da pokaže da se maraton trči srcem a ne nogama, Derartu je krenula u sustizanje odbeglih takmičarki i u poslednjoj milji uspela da izbije na čelo i pobedi, pritom je istrčavši brže od bilo koje druge tokom cele trke… Nakon trijumfa, drhteći u još mokroj odeći zbog nesporazuma sa garderobom koji je nastao, skromna kakva je bila celoga života, kratko je izjavila – Zaista nisam očekivala da pobedim ovde, ali znala sam da mogu da budem dobra konkurencija, i planirala sam da se borim do kraja…

Derartu dočekuje povređenu Polu Redklif na ciljuNa stadionu u Adis Ababi postoji pet olimpijskih krugova sa slikama legendarnih etiopskih atletičara, od kojih je jedan njen. Iako je svojim rezultatima to zaslužila, ne namerava da završi karijeru i propusti priliku da svojoj naciji donese još radosti… Cilj joj je 2012. i Olimpijske igre u Londonu, na kojima joj je želja da po poslednji put trči pod zastavom svoje zemlje… Iako će tada imati čak 40 godina i biti daleko od glavnih konkurentkinja za zlato, ne poznajem nikoga ko bi se usudio da joj uskrati pravo da sanja… Ja lično znam za koga ću tog dana navijati…

Prethodno Provo Halloween polumaraton - Noć veštica u trkačkim patikama
Sledeće Jesen na Fruškoj gori