Dan kada je sve izgledalo lepo


15. u 5h

Hajde da pričamo o trčanju… Saša je u subotu ustala u tri, doručkovala i otišla u Novi Sad kako bi na keju sa Novosađanima, članovima mog kluba koji su ispratili svaku akciju do sada, zajedno trčala 15. u 5h. Sa njom u kolima su bili Miloš, kojem nije bilo teško da ustane tako rano kako bi vozio, i Vuk koji je tog dana išao na polumaraton u Sarajevo, ali je želeo pre nego što tamo stigne da uzme učešće po prvi put u ovoj akciji. Niko im nije platio gorivo i putarinu, niko im nije obećao mesto da nakon treninga odspavaju i odmore, ali su svejedno otišli jer im se činilo dovoljno ludo i zabavno.

15. u 5h

Kada je pre nekoliko meseci počela akcija prve slike dobili smo iz Banja Luke. Jasna je oglasila akciju, Željko je svih ovih meseci promovisao, a u subotu su po prvi put trčali zajedno. Sa njima u grupi bila je i Slobodanka kojoj je tog dana bio rođendan ali joj nije bilo teško da ustane pre svitanja, obuje patike i trči po kiši.

Maja je svakoga meseca ustajala u zoru kako bi u 5h bila na nogama i trčala sama jer u Kikindi nije lako pronaći društvo ni u normalno doba. Ali to je nije sprečilo da bude vredna, raspoložena i nasmejana i i ovoga puta pošalje slike koje je napravila.

Bojanu nisam video jako dugo. Sećam je se sa prošlogodišnjeg Noćnog maratona i video sam je zimus na jednom treningu na Adi na kojem nije trčala. U subotu se pojavila na Trgu posle višemesečne pauze i trčao sam sa njom i Nevenom na začelju grupe jer u tom trenutku nije bilo važno da li si prvi ili poslednji, već da li si se pojavio kad je trebalo.

Često čitam tekstove o ljudima koji pridaju neko spiritualno značenje trčanju. Iskreno, sve to mi zvuči po malo naivno, ali ponekad se zapitam da možda ne govorimo o istoj stvari iako oni u njoj vide nešto što ja ne vidim. Da li je to zadovoljstvo koje osećam kada provedem vreme radeći ono što volim sa mladim, aktivnim i zdravim ljudima, slušajući njihove ideje i entuzijazam kako stvari pokrenuti, unaprediti i podići na jedan viši nivo, da li je to ono o čemu oni govore?

Iskreno, ne bavim se toliko velikim pitanjima, dok neki sede i raspravljaju u kom pravcu trkački pokret treba da ide, ja više volim da se uradi nešto konkretno, ma kako malo, ma kako minorno. Ponekad pozovem na trčanje nekoga ko dugo nije bio ili ga odvedem u šumu da pobegne od asfalta. To je tako sitno i nebitno ali izvuče mu osmeh na lice i zbog toga sam i ja srećan, a takvi ljudi donose promenu, koji vide da uvek može da se uradi nešto bolje.

15. u 5h na Trgu je bila i ekipa RTS-a koja je došla da vidi šta radimo. U jednom trenutku zamolili su nas da istrčimo stotinak metara pre nego što se rasveta pogasi kako bi imali snimak toga. I dok smo obilazili krug oko „Albanije“, osećao sam se tako izveštačeno. To nije bio razlog zbog kojeg smo svi mi došli tamo, da izađemo na TV-u i budemo snimljeni, iako je to važno za uspeh ove akcije i bilo je neminovno da se jednom desi. Ali kada su se reflektori ugasili i kada smo ostali sami u mraku ponovo su stvari došle na svoje mesto, i ponovo mi je ideja bila kristalno jasna. Da pokažemo da u ovoj zemlji postoje ljudi koji vole trčanje, da su oni sebe u tome pronašli i da im je ono pružilo priliku da se izraze i sretnu istomišljenike. Raduju me novi ljudi koje sam video, raduje me svaka slika koju neko pošalje, ali najviše od svega raduje me želja ljudi da i dalje učestvuju bez obzira na sve kasnije svitanje i kraće i hladnije dane.

Verovatno nemaju svi istu viziju kao ja. U stvari, siguran sam da i među onima koji su u subotu trčali sa mnom postoje oni koji se ne slažu ili imaju drugačije viđenje celog događaja, ali mislim da Saša, Miloš, Vuk, Jasna, Željko, Slobodanka, Maja, Bojana, Nevena i većina onih koji su trčali 15. barem delimično dele moje mišljenje, i to je ono što me hrabri kada je u pitanju trčanje na našim prostorima. Loše stvari će proći, ponekad će na nama ostati da počistimo za njima, ali svaki dan bitno je napraviti taj mali, minorni korak u pravom smeru, makar i samo obući patike i izaći iz kuće. Ostanite nasmejani i vidimo se 15. oktobra u 5h.

Prethodno Fremdschämen: We Run Belgrade
Sledeće Šta biste sve uradili zarad dobrih rezultata?