Da li trčanje štiti pluća od zagađenog vazduha?


Zagađenje vazduha predstavlja jedno od najvećih ekoloških problema savremenog sveta. Toksične čestice iz njega ulaze duboko u pluća gde prouzrokuju zapaljenja i oksidativni stres, i mogu izazvati ili pogoršati simptome nekih bolesti disajnih organa kao što su astma ili hronična opstruktivna bolest pluća. Pretpostavka je oduvek bila da je boravak na zagađenom vazduhu posebno loš za sportiste jer oni traže velike količine kiseonika za vreme treninga, i obično ih uzimaju preko usta, čime se zaobilazi prirodni sistem za filterisanje prisutan prilikom disanja preko nosa (čuveni primer maratonaca koji su odustali od trke na Olimpijadi u Pekingu zbog zagađenja vazduha). Međutim poznato je da aerobna aktivnost smanjuje zapaljenja i oksidativni stres u plućima, tako da je grupa naučnika iz Sao Paula odlučila da proveri mogu li dobrobiti treninga biti toliki da neutrališu posledice vežbanja na zagađenom vazduhu.

U eksperimentu sprovedenom nad miševima koji je trajao pet nedelja, podeljeni su u četiri grupe:

  1. Kontrolna grupa koja nije radila ništa
  2. Grupa koja je vežbala pet puta nedeljno, pet nedelja u normalnim uslovima
  3. Grupa koja je sa vazduhom udisala čestice izduvnih gasova gradskog autobusa ali nije vežbala
  4. Grupa koja je vežbala u uslovima zagađenog vazduha

Nivo azot-oksida izmeren u miševimaNakon pet nedelja vršeni su brojni testovi kako bi se proverilo koliko je zapaljenja, oksidativnog stresa i promena na plućima prisutno kod miševa, i rezultati su bili iznenađujući. Na primeru testa koji je merio nivo azot-oksida u plućima (predstavljaju pokazatelj oksidativnog i azotnog stresa) može se videti da, dok je grupa koja je provela vreme u zagađenom vazduhu imala izuzetno visoku količinu ovih jedinjenja u plućima, grupa koja je u istim uslovima vežbala imala je neuporedivo manji, gotovo nepromenjeni nivo u odnosu na onu koja je vežbala u normalnim uslovima. Slični rezultati su dobijeni i u ostalim testovima i nedvosmisleno su pokazali jednu stvar – trčanje je zaštitilo miševe od posledica zagađenja.

Iako su rezultati prilično jasni, teško je doneti konačan zaključak pre nekog ozbiljnijeg istraživanja nad ljudskim subjektima. Pa ipak, i pored određene ograde zbog toga, čini se da su upozorenja da u uslovima povišene zagađenosti vazduha ne treba trenirati ne samo pogrešna, već mogu biti i kontraproduktivna. Znači li ovo da je svejedno hoćemo li se odlučiti za trčanje u prirodi ili u sred špica u saobraćaju – to niko ni ne tvrdi. Ali ako je pitanje da li je zagađenje vazduha razlog da odustanemo od treninga i u potpunosti preskočimo trčanje, onda je odgovor jasan – apsolutno ne!

Prethodno 20 sekundi - razlika između istrčanog i preskočenog treninga
Sledeće Samoafirmacija i samopoštovanje