CPR: Postupak oživljavanja


CPR ili kardiopulmonalna reanimacija predstavlja niz poteza koji za cilj imaju da se osobi kod koje je došlo do prestanka rada srca omogući nastavak protoka krvi sa kiseonikom kroz telo dotle dok ne budu mogući dalji postupci kojima bi se povratio normalan srčani ritam. Sam po sebi CPR retko može dovesti do toga da se u potpunosti povrati funkcija srca, ali je jako bitan deo postupka oživljavanja jer produžava vreme koju stručna pomoć ima na raspolaganju da počne sa naprednim tehnikama reanimacije, pre svega defibrilacijom.

Funkcija CPR-a je da se održi konstantan dotok krvi sa kiseonikom do mozga i srca. Mozak bez krvi može normalno da funkcioniše samo tri minuta. Nakon toga dolazi do oštećenja koja posle sedam minuta postaju trajna. Iz tog razloga je izuzetno bitno započeti oživljavanje što pre jer verovatnoća da pacijent povrati srčanu funkciju i preživi zastoj srca drastično pada kako vreme prolazi. CRP je obično efektivan samo u slučaju kada počne da se primenjuje u prvih sedam minuta od zastoja srca.

cpr-training

Osim samog postupka reanimacije veoma bitna stvar koja utiče na uspeh oživljavanja je i pristup situaciji.

Reagujte

Nemojte pretpostavljati da će se naći neko stručniji ili sposobniji da preuzme stvar u svoje ruke. U psihologiji se ovo naziva efekat (ili apatija) posmatrača. To je tendencija prisutnih da ne reaguju i pruže pomoć smatrajući da će neko drugi to učiniti. A najgore od svega je to da što više posmatrača ima, to je manja šansa da neko zaista i pruži pomoć.

Ukoliko ste blizu, uvek prvi reagujte. Lekari, medicinski radnici, pripadnici službe GSS-a i slično će uvek to uraditi ukoliko vide šta se dogodilo i tada im treba prepustiti kontrolu i napraviti prostor, ali i ostati blizu ukoliko im je potrebna podrška. U suprotnom, uvek smatrajte da je ta odgovornost na vama.

Preuzmite kontrolu nad situacijom

Nije dovoljno samo znati prave korake po kojima treba postupiti, već i pokazati autoritet kako bi ostali trkači i posmatrači mogli biti od koristi. Ukoliko postoji potreba da počnete sa oživljavanjem, pronađite još jednu osobu koja bi vam u tome mogla pomoći. Istovremeno pronađite jednu osobu čiji zadatak je da pozove, pronađe, obavesti i dovede stručnu pomoć. Budite direktni i nedvosmisleni. Kada se nekome obraćate uperite prstom u njega kako biste mu skrenuli pažnju i kako ne bi bilo sumnje da je upravo njegov zadatak da vas posluša.

Oživljavanje

U slučaju da ne postoji disanje ili je haotično a osoba je izgubila svest pristupa se oživljavanju tehnikom masaže srca i davanjem veštačkog disanja. Situacija na trci obično neće biti takva ali u nekim drugim potrebno je otkriti uzrok i prvo njega eliminisati. Ukoliko postoji krvarenje neophodno je zaustaviti ga. Takođe, ukoliko je uzrok strujni udar, potrebno je paziti da ne doživite istu sudbinu pokušavajući da pomognete. Budite svesni svog okruženja i uvek stavite sebe na prvo mesto, ako ni zbog čega drugog, kako hitna pomoć ne bi imala posla sa dva pacijenta kojima treba da pomogne.

Pre početka primene tehnike CPR-a proverite da li je osoba svesna. Obratite joj se i tražite od nje odgovor ili stisak ruke. Ukoliko odgovora nema, postavite je u ležeći položaj, na leđa, i to na tvrdu podlogu. Obratite posebnu pažnju prilikom okretanja na položaj glave i ne pravite nagle pokrete ukoliko sumnjate na povredu vrata.

Provera da li postoji disanje

cpr3Disanje se proverava tako što se uho spusti na usta i nos osobe na taj način da se posmatra grudni koš. Ukoliko ne čujete dah ili ga ne osećate (čak i ako je isprekidan ili haotičan), a nema ni pomeranja grudnog koša, pristupa se oživljavanju. U situacijama kada ne postoji disanje ali je prisutan puls, efektivnije je davanje samo veštačkog disanja. Međutim, preporuka je medicinskih radnika da se odmah počne sa masažom srca jer je osobama koje nisu prošle kurs i nemaju iskustva teško da pronađu puls i time samo gube dragoceno vreme. Nemojte trošiti više od 10 sekundi kako na proveru pulsa, tako ni disanja.

Poziv hitnoj pomoći

Ukoliko ste u grupi ljudi, zadužite jednu osobu da pozove pomoć. Ukoliko ste sami, pomoć bi trebalo pozvati pre nego što pristupite masaži srca. Budite kratki i precizni. Predstavite se, dajte opis situacije, simptome, gde se nalazite i broj telefona. Ukoliko je moguće ostanite na vezi preko spikerfona kako biste dobili stručna uputstva.

Masaža srca

cpr1Masaža srca obavlja se sa obe ruke kod odraslih, jednom kod dece i kažiprstom i srednjim prstom kod beba. Mesto kompresije je otprilike dva prsta od kraja grudne kosti, na sredini grudi, između bradavica. Pravilan položaj je takav da se prvo spušta jedna šaka na grudi, druga preko nje sa ukrštanjem prstiju, a zatim se sprovodi kompresija pritiskom u korenu dlana, sa ispruženim rukama, oko 5 cm u dubinu. Položaj tela je klečeći, sa torzom nadnetim nad osobom. Masaža srca se ne daje „iz laktova“ već iz ramena, odnosno celim gornjim delom tela.

Potrebno je održati konstantan brzi ritam od oko 100 otkucaja u minuti. To je otprilike brzina refrena pesme Stayin’ Alive grupe Bee Gees. Ova pesma ne samo da ima simbolično ime, već je njena popularnost takva da je preko nje najlakše objasniti brzinu kompresije početniku. Pratite njen ritam i znaćete da postupate na pravi način.

Odnos kompresija i veštačkog disanja trebalo bi da bude 30:2, odnosno nakon trideset kompresija prelazi se na veštačko disanje, i to dva puta. Dok brojite kompresije, savet je da brojite dva puta do 15 umesto jednom do 30 jer će tako ritam koji održavate biti konstantniji.

Veštačko disanje

cpr2Pošto ste završili sa 30 kompresija potrebno je da raščistite disajne puteve i pređete na veštačko disanje. Disajni putevi se raščišćavaju tako što se glava sa jednom rukom na čelu blago nagne u nazad, a drugom se pridržava donja vilica kako bi pratila ovaj pokret. Na ovaj način se zateže jezik tako da ne može da dođe do njegovog gutanja.

  • Ukoliko sumnjate na povredu vrata ili glave nikako ne pomerajte glavu!
  • Nikada ne pokušavajte prstima da izvadite jezik osobi! Osim što ova tehnika nije najefikasnija, stvarate rizik da vas osoba instinktivno ugrize i povredi ukoliko povrati svest.

Iz položaja za zabačenom glavom, prstima jedne ruke zatvorite osobi nos a drugom spustite donju vilicu i tehnikom „usta na usta“ udahnite joj dva puta vazduh u pluća. Druga tehnika je „usta na nos“ i tom prilikom držite osobina usta zatvorena a svoja prislanjate na njen nos. Kod male dece moguća je i tehnika „usta na nos i usta“.

Dok se daje veštačko disanje ne sprovode se kompresije, bez obzira na to da li jedna ili dve osobe rade oživljavanje.

Nakon što ste završili sa veštačkim disanjem, iz tog položaja, proverite ponovo da li se javilo disanje. Spustite uho na nos i usta, i posmatrajte grudni koš. Ukoliko osoba počne da diše potrebno je postaviti je u siguran položaj. Ukoliko to nije slučaj treba nastaviti sa celokupnim procesom sve do dolaska stručne pomoći, ma koliko dugo to bilo.

Napomene

  • Maloj deci je potrebno prvo raščistiti disajne puteve i dati veštačko disanje pa tek onda preći na kompresiju. Kod njih postoji verovatnoća da neko strano telo blokira disanje tako da se na ovaj način ono može odstraniti, a samim tim i potreba za masažom srca.
  • Ukoliko se umorite od kompresija tražite od nekoga da vas zameni. Prethodno mu/joj objasnite pravilnu tehniku ako ne zna. Ukoliko dve osobe sprovode oživljavanje, dobar savet je da se smanjuju s vremena na vreme u redovnim intervalima.
  • Za osobe koje nemaju iskustva preporučuje se tehnika bez veštačkog disanja, samo sa masažom srca koja se bolje pokazala u praksi. Razlog za to nije jer je efikasnija već što ju je mnogo lakše objasniti preko telefona, i osobe se lakše odlučuju da započnu sa oživljavanjem. Sva ista pravila važe – potrebno je davati masažu brzinom od oko 100 kompresija u minuti, odnosno ritmom refrena pesme Stayin’ Alive.

Siguran položaj

Nakon što osoba počne da diše potrebno je postaviti je u siguran položaj. Siguran položaj je na boku, sa glavom blago zabačenom u nazad, jednom rukom koja osigurava položaj glave i drugom rukom i nogom koje osiguravaju položaj tela. Osoba bi trebalo da ostane u ovom položaju do dolaska hitne pomoći i pregleda kako bi se utvrdio razlog gubitka svesti i prestanka rada srca.

cpr4

Počnite tako što ćete odvojiti jednu ruku od tela a drugu postaviti na suprotan obraz sa dlanom okrenutim ka spolja. Potom nogu sa te strane blago savijte u kolenu i polako povlačite rotirajući telo, pritom obraćajući pažnju na položaj glave. Krajnji položaj trebalo bi da bude takav da se savijeno koleno nalazi na podu, pružajući stabilnost, dlan jedne ruke između obraza i ramena druge, a glava blago povijena na nazad kako bi se otvorili disajni putevi.

Istine i zablude

Najveća zabluda koja postoji je ta da CPR može pokrenuti srce koje je stalo. To je zaista redak slučaj. Toliko redak da je zvanični stav medicinskih stručnjaka da CPR nema tu funkciju. Naprotiv, glavna uloga je produžiti vreme koje mozak dobija kiseonik, sprečiti trajne posledice i oštećenje nervnog i drugog tkiva, i održati telo u tom stanju dovoljno dugo da stručna pomoć može da započne sa naprednim tehnikama oživljavanja.

Druga zabluda je da je tehnika CPR-a u velikom broju slučajeva uspešna. Ono što se ne može ignorisati je to da ukoliko sa masažom srca počnemo na vreme, višestruko rastu šanse da osoba preživi ukoliko i defibrilacija značajno ne kasni. Osoba koja dobije električni šok kako bi joj se pokrenulo srce u prvih 3-5 minuta od zastoja ima 75% šanse da ostane živa. Što više vremena prođe manje su šanse da se to desi. Ali te šanse značajno opadaju ukoliko pre toga nije započeta tehnika CPR-a, kao što je pomenuto, u prvih 7 minuta.

Konačno, šanse da povratimo osobu i verovatnoća da ona preživi nisu podjednake, druga je mnogo manja. Razlog za to je činjenica da lekari ponekad nisu u stanju da u kratkom roku otkriju i uklone uzroke zbog kojih je i došlo do zastoja srca, tako da do njega dolazi ponovo, ovoga puta sa tragičnim posledicama.

Stvarna verovatnoća da neko preživi zastoj srca ukoliko mu se pruži pomoć na vreme relativno je mala, samo 5-10%. Postoje uslovi u kojima ona raste kao u slučaju hipotermije, ali u proseku je tolika. Pa i pored toga CPR predstavlja osnovu pružanja prve pomoći i tehniku koju bi svako morao da savlada kako bi je primenio u situacijama kada je to najbitnije za njega i njegove bližnje. Procenti su takvi kakvi su i ne mogu se značajnije promeniti, ali u situacijama kada nam je potreban CPR ne baratamo njima već ljudskim bićima, a u tim slučajevima i najmanji procenat je bolji od nikakvog.

U videu koji su organizatori Bostonskog maratona napravili za učesnike, ukratko su objašnjene osnovne tehnike oživljavanja samo pomoću masaže srca koja se pokazala boljom u praksi. Dobra stvar je ta što je namenjen upravo trkačima i ne objašnjava samo postupak reanimacije već i kako treba da izgleda reakcija na samoj stazi.

[youtube id=“pjY5d7zupVY“ width=“620″ height=“380″]

Prethodno Kako spasiti nečiji život...
Sledeće Nekoliko reči o kalendaru trka