Chuck Engle – zavisnik od trčanja


"Džanki" na treningu

Postoje osobe kojima su genetske predispozicije i trening omogućili da budu u samom vrhu takmičarskog sporta. Nekima od njih data je brzina da pobeđuju konkurente i osvajaju medalje, nekima izdržljivost da testiraju granice ljudske upornosti, a nekima dobro zdravlje koje ih čuva od povreda i omogućava im brz oporavak i povratak na stazu. Ljudi koji imaju sve tri osobine izuzetno su retki, a da pored toga poseduju i dovoljno mudrosti da pametno izaberu trke na kojima će se boriti za pobedu – postoji samo jedna takva osoba na svetu. Ime mu je Chuck Engle, i svetski je rekorder po broju pobeda na maratonskim trkama.

Chuck Engle„Džanki“ (zavisnik), kako ga zovu, nedavno je istrčao 288. maraton i pobedio na njemu, što mu je bila 146. pobeda na ovoj distanci u životu. To znači da je za 12 godina (!) koliko nastupa u ovoj disciplini uspevao da pobedi na više od polovine trka na kojima je učestvovao! Iako zvuči kao rekord nekoga ko preozbiljno shvata sport kojim se bavi, Chuck ističe da on jednostavno voli da trči i smatra vikend bez trke propalim. „Probao sam da vozim bicikl, probao sam i triatlon, ali jednostavno ništa ne može da se poredi.“

Sa trčanjem je počeo u srednjoj školi u kojoj se takođe bavio i rvanjem. Imao je želju da bude deo i košarkaškog ili fudbalskog (američkog) tima, ali ga je visina (170 cm) u tome sprečila. „U trčanju ne morate da razmišljate o tome“, kaže Engle. Navike iz srednje škole zadržao je i kasnije u životu. Trenira sedam puta nedeljno i svakoga dana ima bar jedan trening trčanja. Po rečima njegovog bivšeg trenera, Chuck nije najbolji atleta na svetu, ali sigurno će trenirati napornije od njega. Na pitanje kako uspeva da održi disciplinu i motivaciju, Chuck odgovara: „Ako sedite na krevetu 12 sati dnevno nekako se naviknete da sedite na krevetu 12 sati dnevno. Ja sam se jednostavno navikao da trčim dva-tri sata svakoga dana“

Iako ne smatra sebe izuzetno brzim trkačem, lični rekord mu je 2:31:01 a prosek oko 2:44, to je dovoljno da mu omogući pozive na manje trke od strane organizatora koji žele brža pobednička vremena, što obično podrazumeva plaćeni put i smeštaj, nešto što mu je u jurenju rekorda predstavljalo i najveći problem. „Ograničen sam što se tiče budžeta i ograničen sam što se tiče lokacije. Ne postoji toliko velikih trka svakog vikenda.“ Veliku pomoć mu pružaju sponzori koji plaćaju deo troškova za putovanja, hotele, učešće i opremu. A da bi ostao zdrav i nepovređen zbog kilometraže koju prelazi patike menja veoma često, čak jednom mesečno – jednostavno ne želi da rizikuje.

Jurenje rekorda mu nikada nije bila preokupacija. Po njegovim rečima, oduvek je znao da će kad-tad doći ukoliko se samo fokusira na redovno trčanje, i zato je sebi zadavao neke druge ciljeve, kao onaj da pobedi na maratonima u svih 50 američkih država pre nego što napuni 41 godinu, što mu je i pošlo za rukom, ili 5 maratona ispod tri sata u isto toliko dana, što je takođe ostvario. U godini u kojoj je to uspeo (2011.) istrčao je 58 maratona i pobedio na čak 40, više od dve trećine onih na kojima je učestvovao!

"Džanki" na treningu

I pored svega, Chuck je uspeo da zadrži skromnost i ljubav prema trčanju, pogotovo njegovom društvenom aspektu. Najjači utisak sa prvog maratona na kojem je učestvovao nije bila pobeda koju je ostvario već potez organizatora. „Uspeo sam da pobedim na svom prvom maratonu, ali to nije bilo važno već veliki, medveđi zagrljaj koji sam dobio od direktora trke. Zbog njega sam se osetio kao da sam uradio nešto stvarno posebno. Bio sam nešto između sportiste i štrebera u srednjoj školi, nekako sam bio na svoju ruku. Ali u trčanju ima mesta za sve. Trkači prihvataju svakoga.“

Naravno, sada kada je ostvario rekord postavlja se pitanje – šta dalje, i Chuck priznaje da je na prekretnici u svojoj karijeri. „Cilj mi je da nastavim da trčim do kraja godine, kratkoročni cilj mi je samo da trčim mnogo. Što se tiče sledećeg, sva vrata su otvorena.“ Da li to znači prihvatanje nekog novog izazova? Ultramaraton ili neka druga disciplina? Za šta god da se odluči, sigurno je da će njegova mantra „Trči Više!“ (Run More!) nastaviti da inspiriše trkače širom sveta.

Chuck je vlasnik bloga Marathon Junkie na kojem možete pratiti njegova poslednja dostignuća.

Prethodno The Color Run - Trčanje kroz dugu
Sledeće Autobus pun ludaka...