Blog: Vidimo se u Ljubljani


Ljubljanski maraton

Danas nisam planirao da izbacim tekst. Juče mi se najbolji drug oženio, a danas sam u gužvi oko spremanja stvari za trku, ali jednostavno mi je sajt izgledao prazno bez njega. Zato sam uhvatio nekoliko minuta kako bih podelio sa vama nešto o čemu sam razmišljao dok sam pakovao stvari i pripremao sendviče za put.

Ljubljanski maraton

Pre dva dana okrenuo me je Milan Miletić iz Trčanje.rs i ponudio mi mesto u autobusu i smeštaj u Ljubljani s obzirom na to da su imali jedno mesto viška. Nekoliko sati kasnije javio mi se i Zdravko Mišović iz Kule i rekao mi da je jedna devojka odustala od trke i da mogu trčati na Ljubljanskom maratonu s njenim brojem ako želim. Nisam to planirao, ideja mi je bila da „odmorim“ do kraja godine, ali eto, u nedelju ću po svemu sudeći juriti svoj dvanaesti maraton.

Razmišljao sam čime sam zaslužio to da imam u životu ljude koji su spremni da učine nešto za mene i ne traže ništa za uzvrat. Ljude koje vidim, na prste jedne ruke se može nabrojati koliko puta godišnje, a opet im nije teško da ulože svoje vreme i energiju i sete me se kada se ovakve prilike dogode.

Ja sam materijalna osoba. Ne u smislu da se vezujem za novac i objekte, već da ne smatram sebe spiritualnim. Ne tražim neku suštinu gde mislim da je nema, stvari mi imaju svoje uzroke i posledice, ne obavezno i smisao, ali postoji jedna stvar za koju bih mogao da se zakunem da je stvarna i da je razlog što ću u nedelju trčati u Sloveniji a ne u kraju – a to je karma.

Ne mislim da treba raditi samo dobre stvari i da se onda cela vasiona uroti kako bi tebi nešto donela, ali verujem da ako ostaneš pozitivan, ako si spreman da učiniš i ne očekuješ ništa za uzvrat, ako daješ nesebično, ako ceniš tuđe vreme i mišljenje koliko i svoje, onda ćeš svojim postupcima jednostavno privući iste takve ljude.

Prošle nedelje sam trčao sa ružičastom trakom oko ruke u mesecu borbe protiv raka dojke. U ljubljani ću trčati za Nevidljive ljude. Na Beogradskom maratonu sam trčao za BELhospice, i sledeće ću godine. Nekome se može činiti da toj priči nije mesto ovde ali nisam baš siguran. Nekako mi je lakše da verujem da pre ima veze sa tim nego sa mnom kao osobom, mojim vrlinama i manama ili karakternim osobinama. Želim u to da verujem jer to onda znači da svako od nas ima dodatni motiv da pronađe neki viši cilj i, ako ništa drugo, makar da trči za njega.

Vidimo se u Ljubljani, i hvala svima koji su mi omogućili da se tamo vidimo…

Prethodno Ekscentrične vežbe pri lečenju povreda Ahilove tetive
Sledeće Šta se čitalo prethodne nedelje - 30.10.2012.