Anna Frost: Sposobnost da voliš trčanje


Uvek nasmejana, Anna Frost

Uvek nasmejana, Anna Frost

[toggle title=“Napomena urednika“]

Anna Frost je jedna od najboljih, ako ne i najbolja trail i planinska trkačica na planeti. Atipične građe, uvek raspoložena i nasmejana, toliko je superiorna u svojoj kategoriji da je neretko možete videti na čelu kolone kako se sa muškarcima bori za poziciju i plasman.

Jednom prilikom, na pitanje ko je u stanju da je pobedi, Toni Krupicka odgovorio je: „Niko! Pod uslovom da je zdrava.“

Nažalost, najveći deo ove godine upravo iz tog razloga – problema sa kolenom, morala je da propusti. Vratila se na kratko osvojivši Speedgoat 50k krajem jula ali već tada je stvarni stepen njene povrede postao očigledan i da joj je potrebna duža pauza od trčanja.

Kako reagujemo kad znamo da moramo da napustimo nešto što neizmerno volimo? Kako prihvatiti to ne kao poraz već kao zalog za budućnost? U jednom jako iskrenom i emotivnom tekstu na svom blogu, Frosti nam to opisuje.

[/toggle]

Možete trčati ali ne možete se sakriti, tako da se predajem za sad. Zašto je to tako lako za druge da primete ali tako teško za mene da prihvatim, čak i kada je jednačina tako jasna: Bol = Nema trčanja. Da li je u pitanju devojačka stvar? Nisam sigurna? Ali muškarci u mom životu misle da je lako. „PRESTANI DA TRČIŠ“. Nije tako lako. Osećam kao da je to neuspeh. Ne volim da se predajem. Ali želim da trčim u planinama još dugo vremena. Moram da „praktikujem šta propovedam“. Tako da to je to. Ovde, sada, zabeleženo na papiru. Prestaću da treniram dok se ne osetim bolje. Misli su mi pod stresom. Nastavila sam da treniram u teretani; i očajnički sam želela da trčim. Ali nisam sebi dozvolila dovoljno odmora i oporavka. Ne mogu da se trkam bez trčanja a ne mogu da trčim bez bola.

Dok su mi talasi zapljuskivali prste na obali Buziosa osmehnula sam se. Udahnula sam duboko i prepustila se. Donela sam odluku. I od kako sam donela odluku, čak i kroz suze, osetila sam olakšanje. Moje telo i um su se opustili. Radujem se drugim stvarima u toku dana. Adrenalin i endorfini će mi se aktivirati sa mesec dana putovanja sa prijateljima i trkačkom porodicom na nova i stara mesta – Rio, Buzios, Bariloche, San Fran i L.A. – pre nego što se uputim na N.Z. na leto. Gde mogu da plivam u mom moru, šetam mojim planinama i povežem se sa mojim korenima.

Sledeće godine počeću ponovo. Spremna, bolje pripremljena i sveža.

Istinite reči iz knjige „Rođeni da trče“ Christophera McDougalla:

Postoji neka vrsta veze između sposobnosti da voliš i sposobnosti da voliš trčanje. Mehanizam je svakako isti: obe zavise od opuštanja pritiska nad sopstvenim željama, ostavljanja po strani onoga što hoćeš i cenjenje onoga što imaš, strpljenja, i opraštanja i nenametanja.

Izvor: Frosty’s Footsteps

Prethodno Zašto trčanje kroz šumu deluje teže nego na otvorenom putu?
Sledeće Čudna šuma je to...