15. u 5h – Zvezda je rođena!


Odmah da vam kažem, ova mala mi je potpuno pobrkala račune.
Unapred sam se radovala ovom našem projektu. Mislite zato što će konačno da potrči? Ma ne! Već što sam unapred uživala u svojim upadicama, komentarima i bockanjima i njenim otpuhivanjem, pretnjama i zvocanju. Al’ sve gore od gorega. Pridržava se planova (ona mrzi planove!), zadovoljna je (?!), ne preti odustajanjem, lako podnosi treninge, prihvata sve moje sumanute ideje kojima se do juče izrugivala. Kap je prelila čašu kada je izjavila: „Moj plan je da slušam Sashu…..“, što je zapečaćeno obaveštenjem na fejsu – Dubravka Rakić is going to 15. u 5h! Ja joj nisam poslala taj poziv. U stvari, tek sam razrađivala taktiku kako da joj saopštim da ne samo što treba da ustane u nedelju u 4 ujutro, već da ćemo da se nađemo oko 5, odemo do centra i trčimo. Jedva sam prepoznala onaj stari plam u očima kada smo se našle na „našem uglu“, (koji uopšte nije ugao), nešto pre 5h. Ali sem tog odbleska hejtovanja, sportski se držala.

Posle kraćeg smaranja na stanici od strane nekih poveselih momaka koji su pokušavali da se vrate kući, samo nisu bili sigurni gde, spasila nas je 95-ica, neobično puna za taj dan i vreme. Tamo smo sreli Nedu, sa kojom smo imali okviran dogovor da se nađemo u drugom jutarnjem busu i zvanično se upoznale.
Ozbiljnije sam počela da brinem kada je Duda izrazila bojazan da ćemo zakasniti i nadu da nam ostatak ekipe neće valjda pobeći!?!
Jedno – Super! Možda bolje da se okrenemo kući – bilo bi očekivano i primerenije.
I ceo trening je prošao u ovom tonu – Mislila sam da ću biti poslednja. Ovo je lako. Ovako mogu i do Ade…… trućtruć, blabla. Nisam imala ni jednu priliku da iskoristim onu omiljenu jednog od naših trenera (to je već druga priča) – Jednom ćeš mi biti zahvalna, sve je to za tvoje dobro.
Pa gde je tu zabava?! Za mene, za vas……. nije ni zamišljeno da se ona zabavlja.

No ne odustajte od praćenja naših dogodovština. Daću sve od sebe da pati. Časna pionirska!
Inače, Duda ne mari za tehničke podatke, ali za vas koji volite probaću iz mrvica koje mi je bacila da rekonstruišem trening. Zajednički treninzi, to već znate, zapravo to i nisu. Više služe da uživate što ste u gomili, nego da odradite zadati program. Za Dudu je ovo bio prvi put. Bojala se da se neće uklopiti i da će usporavati grupu. Ubrzo je shvatila da je poenta u radosti okupljanja, pa još ako je motiv dovoljno šašav, (kao što je trčanje u 5 ujutro), sreća je još veća. Uglavnom se trči tempom najsporijeg, a i sve ostalo je stvar dogovora. Mislim da joj je prijalo kada je shvatila da može i brže i duže nego što smo odradile ovom prilikom. I mislim da je time cilj postignut.
Znate, ja ni u jednom trenutku nemam sumnje da će ona uspeti da se spremi za 10k. Čak sam ubeđena da u startu možemo da napadnemo zacrtani rezultat.
Samo polako, neću da guram, čekaću da i ona sama to shvati.

Prethodno Laktatni prag - Kako postati brži, bolji i efikasniji trkač
Sledeće Šta je to maraton?