15. septembra u 5h


15. u 5h

Svakog meseca zurim u praznu stranicu, pokušavajući da pronađem nove i zanimljive načine da predstavim ovu ideju ljudima koji se prvi put susreću sa njom. U industriji stripova postoji izreka da je svaki strip nečiji prvi i da se ne treba previše oslanjati na pređašnje zaplete kako se ne bi otuđili čitaoci, ali kako mesec za mesecom prolazi, sve mi je teže da se pridržavam tog principa i ne govorim o tome kako je ideja nastala i kako se vremenom menjala.

15. u 5h

Sve je počelo od želje da se isproba nešto novo. Daleko od toga da nikada nisam trčao ujutru, ali čitajući tekst koji je Ivana napisala shvatio sam da nisam na pravi način uspeo da ga doživim. Trčati po gradu obično znači probijati se kroz gužvu, saobraćaj, ljude kojima se glava nalazi u sopstvenim problemima, i odjednom eliminisati sve te faktore te naprosto ostavlja zbunjenim, nesposobnim da se na pravi način isključiš i uživaš u trenutku. Puste ulice su po malo zastrašujuće. Oni koji žive u gradu nisu navikli na tu tišinu, da mogu čuti bat svojih koraka ili ritam sopstvenog disanja, i to stvara blagi osećaj nelagodnosti. Tek nakon Ivaninog teksta shvatio sam šta zapravo znači opustiti se u pravom smislu te reči i uživati u izlazećem suncu i bojama koje sa sobom donosi.

Osmišljavajući koncepciju 15. u 5h, pokušali smo da pronađemo način da svi zajedno podelimo to iskustvo iako fizički možda i nismo blizu. Računali smo da će biti teško okupiti ljude tako rano, tražiti da pređu veliki put a zatim i isti nazad, i ograničiti se na samo jedan grad znajući da trkača ima u celoj zemlji. I zato smo počeli da razmenjujemo fotografije, da šaljemo razglednice jedni drugima kako jutro izgleda u našem gradu, u našem kraju, ulici. Videli smo svitanje iznad Kalemegdana i Petrovaradinske tvrđave, usnule labudove u Cirihu i uspavano more u Herceg Novom, zelene parkove u Kikindi i Banja Luci. Razmenjivali smo utiske i doživljaje, ali iznenadili su nas entuzijazam i spremnost ljudi da bez obzira na dan u nedelji dođu na dogovoreno mesto i lično ih podele sa drugim trkačima.

I tako smo počeli da se okupljamo, u početku spontano a zatim planski, i da trčimo u grupi da se lakše izborimo sa ranim ustajanjem i lenjim nogama. Nismo nigde žurili, pratili smo najsporijeg jer i on je podjednako važan kao i najbrži. Bili smo opušteni, pustili smo da nas trening vodi umesto da se unapred dogovaramo kuda idemo. I najbitnije, uživali smo zajedno u svakom trenutku.

Konačno, eto nas tu gde smo, u prilici da ovu ideju i koncept proširimo još više i privučemo još veći broj ljudi da trči i druži se sa nama. Tu priliku imaćemo danas u Beogradskoj hronici, u 17:45 na RTS-u, kada ćemo morati sve ovo što je napisano ovde i prethodnih meseci, sve one slike, utiske, lepe reči i pohvale ljudi koji su učestvovali, da uguramo u 5 minuta koliko će nam biti dato na nacionalnoj televiziji. Čudno, uopšte ne osećam strah ili tremu zbog javnog nastupa, više uzbuđenje što nam je pružena ova šansa i želju da je na što bolji način iskoristimo.

Ali već sutra ništa od toga neće biti važno, jer ponovo će biti 15. i navićemo budilnike i ustati kao da se ništa posebno nije desilo. Druženje ponovo zakazujemo za Trg Republike u 5:30 ukoliko ste u Beogradu i stazu na Keju kod Cepelina u 5:00 ukoliko ste u Novom Sadu. Ostali gradovi, možete se dogovoriti na stranici događaja na fejsbuku kako bismo sledećeg meseca ubacili i vaše mesto u najavu, a ukoliko imate želju da ipak na ulicu istrčite sami, nadam se da ćete poneti aparat sa sobom i podeliti sa nama kako je vaš jutarni trening izgledao.

Kako se bliži jesen i dan postaje sve kraći i kraći, to i sunce sve kasnije izlazi da nas pozdravi. Umesto da gledamo na to kao na problem, videćemo u tome priliku. Ukoliko imate baterijsku lampu, lampice, patike koje svetle, mobilni telefon ili bilo šta drugo što će nam pomoći da se vidimo i prepoznamo u mraku, ponesite ih sa sobom kako bismo na još jedan način učinili ovaj trening posebnim i nezaboravnim. 15. u 5h, kad se gradska rasveta ugasi, naše mesto je na ulici u patikama za trčanje. Vidimo se.

Prethodno 10. Bukovački maraton - Izveštaj
Sledeće Fremdschämen: We Run Belgrade