15. juna u 5h


15. u 5h

Pre tačno mesec dana stigla mi je poruka od Ivane u kojoj mi se žalila na vreme. Bilo joj je krivo što su za sutra najavili kišu i što nas možda neće biti onoliko na ulicama koliko bismo mi želeli. Nadala se da će sresti bar jednu trkačicu ili trkača u gradu, osmehnuti im se kako samo ona ume i mahnuti kao starom poznaniku koga dugo nismo videli pre nego što nas obaveze odvuku svakog na svoju stranu. Znala je da bi kiša to mogla da pokvari jer su joj se već javili ljudi kojima se nije ustajalo po lošem vremenu, i unapred joj najavili da ćemo se družiti nekom drugom prilikom.

Pogled sa Kalemegdana na Novi Beograd u magli

I tako se i činilo. Nas petoro, pokisli kao mačići, krenuli smo od Hrama ka Kalemegdanu pustim ulicama trudeći se da budemo što tiši i ne budimo grad koji još uvek spava. Nekako svi različiti, Ivana polumaratonka, Zoran trkač i biciklista, Vlada novopečeni trkač, Relja apsolutni početnik, ja sada već iskusan maratonac, spojeni samo željom da podelimo jedno novo iskustvo, da budemo deo nečega što je do juče izgledalo samo kao zanimljiva ideja, lagano smo kaskali mokrim pločnikom centra grada koji je delovao prazno i napušteno, gotovo jezivo.

I i dalje ni jednog trkača… Do sada smo stigli do Pobednika, zastali usput da uslikamo Terazije, Knez Mihailovu i pogled na maglom okovano Ušće, i ni jednog jedinog znaka da je iko osim nas tog jutra bio na ulicama. U povratku se već razdanilo, trole su počele da nas prestižu, ali i dalje smo bili tihi, ćutljivi, iskreno, pomalo razočarani. Prijalo nam je međusobno društvo, ali imam osećaj da smo kao zapeti čekali da iz nekog ugla iskoči kolega trkač, da mu mahnemo i malo zagrejemo dlanove – ali to se nije desilo…

A onda smo stigli kući… Odjednom, sa svih strana, počeli su, u početku stidljivo a zatim sve otvorenije, da se javljaju trkači kojima ni kiša ni loše vreme nisu predstavljali prepreku da toga jutra obuju patike. Trčao je ceo Beograd, i Novi Sad, i Subotica, i Pančevo, i Kikinda, i Banja Luka, i Cirih (!), i još ko zna koliko gradova koje sam u međuvremenu zaboravio ali se nadam da će mi to oprostiti. Saša je na Savskom Keju prestizala puževe, Željko se borio sa kamionima i kolima, Ana je zbog povrede šetala po kiši, Martina je skakutala sa čupavim vranama, Zoran je džogirao, Nino je čekao sunce, Kaća je očekivala praznije ulice, Boško se čudio koliko u Švajcarskoj ima trkača, a Bojana, Bojana je trčala u pidžami jer je za to bila idealna prilika. Moj klub, moji Fruškogorci, još jednom su pokazali koliki im je entuzijazam, okupivši se u velikom broju i pored kiše i zajedno istrčavši kilometre na novom novosadskom keju. Svi skupa, razmileli smo se po svojim gradovima, raširili trkačku mrežu preko cele Srbije (i šire), i iako nismo imali tu sreću da naletimo jedni na druge, tog jutra smo ipak održali zajednički trening i bili povezani nečim značajnijim od samog mesta na kojem treniramo – spojila nas je ljubav prema trčanju, želja da isprobamo nešto novo što nam nije stvar navike, i ideja da smo svi skupa, svako u svom malom delu kosmosa, deo nečeg većeg, značajnijeg, inspirativnijeg, i da je to nešto što možemo da pokažemo.

Puste ulice na Novom Beogradu

Ne znam da li ste pre mesec dana bili u pet ujutru u patikama na mokrim ulicama svog grada ili vas je kiša u tome sprečila, ukoliko je ovo drugo slučaj nadam se da su vas izveštaji onih koji su trčali ubedili da nam se ovog puta pridružite. Biti sam ili u grupi i čuti ritam svojih koraka koje ne uguši buka opšte gužve i haosa neverovatno je iskustvo, jedno koje bi svako trebalo da iskusi, a prilika za to je upravo sutra. 15. juna u 5h ponovo ćemo naviti svoje budilnike, vezati pertle, zgrabiti fotoaparate i mobilne telefone i izaći da trčimo i slikamo grad koji se sanjivo budi. Pozovite svoje prijatelje i poznanike da vam se pridruže, ili pronađite nove tog jutra najavivši gde planirate da idete, a zatim podelite svoje slike i utiske sa nama da još jednom napravimo šareni kolaž jedne nove, trkačke Srbije.

I naravno, ne zaboravite da se osmehnete i mahnete kolegi trkaču u prolazu.

Prethodno Merenje procenta telesne masti
Sledeće Kako da se najlakše rashladite na treningu?