15. jula u 5h


Slađanin trening u Crnoj Gori

Ušće se nalazi nekih sedam kilometara od mene, i već u 4:15 bio sam ispred zgrade. Imam običaj kada trčim da stavim slušalice i isključim se, jednostavno me zvuk saobraćaja i gužve toliko iritira da mi je lakše da ga zamaskiram i pravim se da ne postoji nego da pokušam da se probijem kroz njega trudeći se da mi ne poremeti korak. Ali ovako rano grad više liči na divljinu nego na urbano mesto. Da, beton je ispod i svuda oko tebe, ali zvuci koji se čuju (ili ne čuju), miris svežeg vazduha i senke koje igraju na pločniku, bez farova i svetala da ih uplaši i otera, sve podseća na neko mesto na koje ljudska noga odavno nije kročila… Do tad.

Slađanin trening u Crnoj Gori

Vedra i nasmejana dočekuje me Anja. Dobro mi je poznat taj njen izraz, kaže mi da je igrom slučaja na putu pa ja nju kupim, ali da nije tako ne bi bilo te prepreke koju ne bi prešla, puta koji ne bi istrčala i alarma koji bi prespavala da dođe na dogovoreno mesto, gde god da se nalazi. Veče pre toga poslao sam joj poruku da se nalazimo u 4:30, nije ni trepnula, samo je potvrdila. Neko bi možda pitao zašto ne u 5h kad je tako dogovoreno, zašto idemo do Ušća kad nam je centar bliže, ne i Anja…

Često razmišljam o tome koliko mi je život bogatiji od kako sam upoznao osobe kao što je ona. Upoznali smo se na trčanju, naravno, i to tako što smo tražili zombije po centru grada. Priznaćete, to ne zvuči kao uobičajeno upoznavanje dve osobe, ali na trčanju se nekako navikneš da ljudi koje srećeš ne budu obični, da budu posebni. Trčanje nam je svima zajedničko i blisko, ali iza njega se krije ceo jedan komplikovani svet naseljen zanimljivim i šarenolikim likovima sa kojima ne znam da li bi mi se ikada ukrstio put da nije bilo njega da nas poveže. Anju sam upoznao na trčanju – ona je instruktorka plesa. Sašu sam upoznao na trčanju – sama proizvodi i prodaje zdravu hranu. Kseniju sam upoznao na trčanju – lekarka, anesteziolog… I to je valjda i poenta cele ove akcije, da se različiti ljudi međusobno povežu, upoznaju, pronađu osobe sa kojima bi ih spojila ljubav prema trčanju, a zatim posmatraju kako taj odnos prevazilazi granice treninga i prerasta u nešto više – prijateljstvo. Jasna i Maja, iz Banjaluke i Kikinde, upoznale su se na Beogradskom maratonu, na pasta partiju veče pre trke. Dva meseca kasnije provele su ceo vikend zajedno na novosadskom Noćnom. O tome upravo pričam…

Ivanin i Dragičin trening u Borči

Pojačani Markom, sa Ušća krećemo ka centru dok sunce počinje da se probija iznad najviših krovova. Ta uzbrdica uz most i Brankovu, takvo mučenje za svakoga ko je ikada istrčao poslednje kilometre Beogradskog maratona, sada u društvu predstavlja pravi užitak. Dva meseca ranije spuštao sam se sa Sašom i Bojanom u suprotnom smeru da dočekam Petra koji je završavao polumaratonsku trku i sa njim istrčim samu završnicu. I Petra sam upoznao na trčanju, u Apatinu. Hrabro je držao tempo sa mnom, Ksenijom i Tanjom na svojoj prvoj trci pre nego što je shvatio da smo ipak malo prebrzi za njega i odlučio da nastavi svojim ritmom. U aprilu nas je tu dočekala Kaća, navijajući. Danas je ona negde na Novom Beogradu, šparta kejom i na svoj način učestvuje u akciji.

Ivanu sam upoznao uoči Beogradskog maratona. Sedeli smo u poslednjem redu sale i kikotali se dok je Uroš iz trčanje.rs objašnjavao trasu puta za one koji će prvi put učestvovati. Pričala mi je koliko voli sirovu hranu, i kako je zavisna od kafe, i kako joj je blender najbolji drug kojeg je ikada imala. Pre par meseci bila mi je stranac a danas mi je u naručju i jedva se uzdržavam da je ne poljubim od sreće što je upravo ona prvi trkač na kojeg sam neplanirano naleteo od početka akcije. A akcija je krenula baš njenim tekstom i Sašinim komentarom na njega, i jednom prostom idejom koja je u međuvremenu narasla i dobila sopstveni život, a za koju su jedna drugoj rekle: „Dogovoreno. „15. u 5h“, pa makar trčale samo ti i ja….. za početak :)“ Toga jutra bilo nas je devetoro – tri ekipe koje su došle sa tri različite strane i spontano se našle na Trgu kako bi trčale zajedno.

Ekipa koja se spontano okupila u centru Beograda... i prijatelji...

Jedna od glavnih zamisli sa kojom se krenulo bila je ta da svako zbog obaveza u toku dana trči u svom kraju, a zatim fotografijama koje je napravio na neki način pozove ostale trkače na svoj trening i podeli ga sa njima. Iako možda trčanje završi sam, ideja da u istom trenutku širom grada i zemlje desetine i stotine trkača i trkačica radi isto što i on, dovoljna je da se ni u jednom trenutku ne oseti usamljenim. Ovoga meseca 15. pada u nedelju, a to znači više slobodnog vremena, više ljudi i priliku da malo umešamo prste u spontanost susreta sa drugim trkačima. Ovog meseca želimo da pokušamo da se okupimo u što većem broju, upoznamo se i zajedno istrčimo trening kao što bismo inače sami. U Beogradu će okupljanje biti na Trgu, kod Konja u 5:30, odakle ćemo zajedno krenuti na jedan krug po centru. Ostali gradovi, vreme je da pronađete svoje sugrađane i dogovorite se gde biste se našli. Ukoliko je pak vaš izbor da i ovoga meseca sami istrčite trening, samo napred. Sami ili u grupi, važno je samo da u 5h obujete patike, izađete na ulicu i pozdravite grad koji se budi.

I obavezno mahnite kolegi trkaču u prolazu…

Prethodno Valjevski izazov 2012 - Akcija, adrenalin, avantura
Sledeće "Nije težak, to mi je brat..."