1300 kaplara, muški šovinizam i zašto imamo tako malo trkačica


F@#K YOU!

Serbian WWI SoldierJoš jedan od onih „danas je trebalo da pišem o… ali mi se nije dalo“ članaka… Za subotu je bila zakazana trka „1300 kaplara“ u Aranđelovcu na koju je trebalo da idem sa prijateljem i prijateljicom, ali od toga očigledno nema ništa jer devojci nije dozvoljeno da učestvuje, a ja nemam nameru da podržavam, makar i prisustvom, seksizam u Srbiji…

Da podsetim, ovo nije prvi slučaj da se ovako nešto dešava u poslednjih nekoliko meseci, u avgustu je održana trka „Boj na Mišaru“ u Šapcu na kojoj nisu postojale ženske kategorije jer je organizator odlučio da celokupan fond usmeri ka muškarcima i podeli čak deset nagrada seniorima… I tada sam pizdeo i nervirao se, ali osim što sam uspeo da mi obrišu komentar u kojem sam samo postavio pitanje zašto devojke ne smeju da učestvuju, i dobio podršku svog kluba koji je doneo odluku da trku bojkotuje, ništa drugo se nije dogodilo… Održala se, potapšali su jedni druge po leđima i nikom ništa…

I dok je u Šapcu glupi izgovor bio da nema dovoljno para i za muškarce i za žene i da negde mora da se prelomi, organizator aranđelovačke trke je očigledno odlučio da ne zaostane mnogo, opravdanjem da trka mora da se završi za sat vremena i da je kategorija veteranki izbačena jer ne sme da rizikuje da zadrži saobraćaj duže od toga… Na koji način veteranke zadržavaju saobraćaj a veterani ne, to verovatno samo on zna…

F@#K YOU!I, kao i obično, kad im neko postavi racionalno pitanje, odjednom se svi pretvore u pesnike, podignu pogled nebu i počnu da pričaju u apstrakcijama o našim herojima iz ratova i kako su oni rodnu grudu branili i odbranili i eto sada muške trke sto godina kasnije, kao da bi se radije vratili u to vreme kad je muškarac boj bojevao a žena ručak kuvala i decu rađala – znate, dobra stara vremena… Džaba Ivana Španović na Nike bilbordima kad devojkama na svakom koraku šaljemo poruku da trčanje nije za njih… Žena na trkama u Srbiji je tako malo da bi trebalo kao malo vode na dlanu da ih čuvamo, a iz dana u dan dajemo im sve manje razloga da uopšte obuju patike…

Ali znate šta, ko ih je*e… Puna mi je više ona stvar situacija u kojima mi matori nadrkani seksista objašnjava preko telefona kako je njegovo pravo kao organizatora da napravi trku kakvu hoće… Imam tu sreću da sam okružen prelepim, prepametnim i iznad svega prebrzim devojkama, koje sam upoznavao na trkama koje se ne održavaju u XIX veku, i u njihovom društvu ću i nastaviti da ih posećujem… Nek zadrže svoj obezbeđen prevoz, i pasulj sa mesom, i festival kobasica posle trke, naći ću nešto pametnije da radim ovog vikenda…

Prethodno 16. Dunavski polumaraton - Apatin, 23.10.2011.
Sledeće McMillan Trening Kalkulator