Dragi budući Fruškogorski maratonci,

Kroz ovaj tekst ću pokušati da vam malo približim Frušku goru, čuveni maraton i dam odgovore na neka pitanja koja se, sama po sebi, nameću.

Fruškogorsko srce

Nešto malo istorije…

Fruškogorski maraton je tradicionalni planinarski maraton koji se na Fruškoj gori održava od 1978. godine. Prvo je na maratonu postojala samo jedna staza i to staza Velikog maratona (sadašnji Veliki istočni maraton). Godine 1981. po prvi put je uvedena staza malog maratona (danas je to Istočni mali maraton). Na staze srednjeg maratona (istočna i zapadna staza) i Zapadni mali maraton učesnici su krenuli 1992. godine, a 1994. otvorene su i staze Pripravničkog maratona i Staza radosti i zadovoljstva za najmlađe učesnike. Naredne 1995. godine na maratonu su svoju trku dobili i vozači planinskih bicikala. Staze Ultra maratona, kao i Zapadnog velikog maratona su uvedene tek 2000. godine, a 2011. godine sve dotadašnje staze su ponovo izmerene, a uvedene su i južne staze, kao i nova najduža – staza Ultra plus maratona, dužine 111,151 km.

Nekada univerzalni simbol, kojim su markirane staze maratona, bila je crvena petokraka na belom krugu. U početku je maraton održavan povodom Dana mladosti – 25. maja. Početkom devedesetih ovaj simbol je zamenjen sada takođe univerzalnim simbolom – crvenim srcem na belom krugu. A termin samog maratona je, u to vreme, takođe promenjen i od tada se startuje uvek prve subote u maju ili poslednje nedelje aprila.

Danas postoji 17 staza maratona, od Staze radosti i zadovoljstva, preko staza Pripravničkih, Malih, Srednjih, Velikih i, naravno, staza Ultra maratona, dužine 105,107 i 111,151 km.

Staza Ultra plus maratona od 111,151 km, sa visinskom razlikom od 4.119 m, za 2011. i 2012. godinu je uvrštena u kvalifikacionu trku za ultra maraton oko Mon Blana (Ultratrail du Mont Blanc), i vrednovana je sa 3 poena.

Maraton organizuje Planinarsko smučarsko društvo “Železničar” iz Novog Sada.

Staze maratona

Staze Fruškogorskog maratona

Ultramaraton plus - trasa

Izvor: PSD “Železničar”

Najčešća pitanja i odgovori:

Fizičke pripreme

Zavisno od staze koju odaberete i činjenice da li ćete je prelaziti hodajući ili trčeći, zavise i pripreme za nju. Ja ću preneti, neko svoje iskustvo, pre svega onima kojih ima najviše, a to su svi oni koji će hodajući prelaziti željenu stazu Fruškogorskog maratona. Za kraće staze (staze pripravničkih i malih maratona) dovoljna je dobra volja, dobra ekipa i dobra obuća. Kroz šalu i smeh, veoma lako se savladaju staze dužine do 35 km.

Duže staze zahtevaju više “žrtve”. Ranije, kada nisam često planinarila, sa pripremama smo kretali mesec i po dana ranije. Taj prvi prolećni izlazak u prirodu obuhvatao je najčešće šetnju dužine 15ak km, a onda su se deonice svake druge nedelje produžavale (do 40ak km), a teren postajao sve strmiji. Suva planina nam je uvek omiljeni i najdraži domaćin u pripremama za Frušku goru.

Ipak, najbolji savet je da se za neku dužu fruškogorsku stazu pripremate cele godine redovnim planinarenjem, trčanjem, vožnjom bicikle,… u suštini, svim aerobnim aktivnostima. Maraton, na kraju, dođe kao logičan nastavak. I upamtite, Fruška gora je, iako mala po visini, prilično brdovita!

Žuljevi

Veliki problem velikom broju učesnika mogu da predstavljaju žuljevi. U stvari, oni su najveći neprijatelj.

Kako ih izbeći? Neko moje iskustvo kaže da su dobra, razgažena obuća i duple čarape glavni saveznici u borbi protiv nastajanja žuljeva. Ako prilikom hodanja osetite da će žulj da se pojavi, odmah treba stati, prelepiti hanzaplast preko njega i nastaviti dalje. Osetite li kamenčić u cipeli – odmah stajanje. Jer ako kamenčić “zanemarimo” u prvim kilometrima, može kasnije čudo da vam napravi sa stopalima.

Cipele

Volim da kažem da se planinarske cipele ne zovu patike, već gojzerice! Ipak, opet neko lično iskustvo kaže da je najbolje prelaziti staze na Fruškoj gori u dubokim patikama (štite vam zglobove) ili patikama za planinsko trčanje. U oba slučaja te patike treba da budu dobro razgažene. Bitno je da imaju srednje tvrdu podlogu i da ne budu mnogo teške, jer se najvećim delom pešači šumskim stazama. Gojzerice (planinarske cipele) nisu najbolji izbor za duže staze, jer su uglavnom teške, pa tokom prelaska dužih staza mogu da vam oteknu zglobovi i dođe do povrede i nagnječenja. Sa druge strane, u slučaju kiše, te gojzerice umeju da spasu život, jer se ne klizaju po blatu kao obične patike. Obzirom da najveći broj učesnika na stazu kreće u patikama, izbegavajte platnene i patike se mrežicom, jer će vam, u slučaju kiše, noge biti mokre za tili čas! U stvari, najiskrenije, blatnjavi i mokri stižete u svakom slučaju na cilj ukoliko bude kiše, bez obzira šta imate na nogama. Adekvatnim izborom obuće samo odlažete trenutak kada ćete početi da šljapkate po fruškogorskom blatu.

Hrana

Na stazu ponesite bonžite, čokoladice, mi obavezno nosimo bar dva limuna, multivitu, plazmu, pa može i kašica da se napravi kad pravimo dužu pauzu. U Vrdniku, na kontrolnoj tački 11, učesnike maratona očekuje i pasulj ili čorba. Preko dana, staza vodi i kroz naseljena mesta, pa se zalihe hrane mogu obnoviti (u Vrdniku, Bešenovu).

Voda

Zavisi koliko ste vode navikli da pijete, ali se otprilike na svakih 10-15 km nalazi neki izvor, cisterna sa vodom ili česma. Neka vam maksimalno u rancu bude 1.5 litara vode.

Šta poneti na stazu?

Najbolje je poneti mali ranac u koji treba da stane:

  • hrana
  • voda
  • baterijska lampa i rezervne baterije
  • kesa za smeće
  • kišna kabanica
  • topli duks ili jakna (ukoliko prelazite duže staze, jer je noću hladno, iako se kad hodamo zagrejemo)
  • ako stazu prelazite u šorcu, onda ponesite i helanke ili donji deo trenerice, ali je bolje izbegavati šorc zbog komaraca i kopriva.
  • dva-tri para rezervnih čarapa
  • vlažne maramice
  • hanzaplast
  • nešto protiv komaraca!!!! (Ubeđena sam da komarci imaju godišnju skupštinu na Fruškoj gori u vreme maratona. To je strašno šta oni mogu da vam urade! Grizu gde stignu!!)
  • fotoaparat
  • dokumenta i novac

Šta treba za kamp? (ako dolazite na Frušku goru u petak)

  • šator
  • vreća za spavanje
  • podloga za vreću
  • ako možete da nosite, donesite i neko tanko ćebe (možete ga staviti ispod vreća ili pokriti se njime, znači mnogo!!) / u slučaju da nemate neku deblju vreću
  • rezervna obuća i odeća koje će vas čekati po povratku sa staze
  • hrana (paštete, sardine, eurokrem, voće, povrće, hleb… sve što vam se jede – treba vam hrana za petak uveče, doručak u subotu, da imate da jedete kad dodjete sa staze). Hranu možete kupiti i u Novom Sadu u petak i u nedelju.
  • sve to strpati u veći ranac ili veliku torbu.

E kad smo se ovako lepo pripremili i spakovali, ostaje da se zaputimo ka Novom Sadu, eeeeeej!

Maraton

Start i cilj maratona je na Popovici, koja se nalazi 15 km od Novog Sada.

Start Fruškogorskog maratona

Kako stići na Popovicu?

Na samom maratonu je sve lepo obeleženo, a kako organizatori vole to da kažu, najteže na maratonu je doći do Popovice. I u pravu su!

Do Novog Sada najveći broj učesnika stiže obično vozom ili busom u petak popodne. Sa prigradske autobuske stanice (pored glavne železničke stanice) do Popovice vozi bus br.74. Raspored polazaka buseva ka Popovici imate na sajtu JGSP Novi Sad. Kartu možete da kupite kod vozača ili na šalteru GSP-a (odmah pored njega staje i bus za Popovicu). Silazak je na poslednjoj stanici.

Smeštaj na Popovici

Tradicionalno, učesnici maratona se smeštaju u šatore koje postavljaju gde god nadju zgodno mesto. Postoje smeštajni kapaciteti i u planinarskim domovima, ali se ta mesta rezervišu mesecima unapred, pa nama ostaju livade i šume na Fruškoj gori.

Neposredno iznad poslednje bus stanice na Popovici se nalazi velika livada, gde se smesti najveći broj učesnika.

Smestili se, ok! I šta sada??

Nakon podizanja šatora, večere pored logorske vatre, pred vama su dva izbora. Ukoliko ste na maraton došli da pređete neku kratku deonicu, obilazite manastire ili samo da se družite, na raspolaganju su vam planinarski domovi “Železničara” i “Medicinara”, gde se ori muzika do prvih jutranjih sati. Ukoliko je naš cilj prelazak duže deonice, onda se treba što ranije zavući u vreću (oko 22h najkasnije). E, uvek se nađu i oni koji galame u kampu do kasno u noć (mada sve ređe), ali to je ipak nešto protiv čega se ne vredi boriti i buniti. Zato je i bolji izbor kampovanje daleko od planinarskih domova i te žurke na otvorenom.

Prijava za učešće

Učešće na maratonu je besplatno, ali je potrebno prijaviti se na Popovici (ispred planinarskog doma PSD “Železničar”) i popuniti formular gde treba potpisati da na maraton krećete na sopstvenu odgovornost. Najbolje je prijavu i učesničku knjižicu preuzeti u petak, jer je u subotu strašno velika gužva na startu. I ono što je zanimljivo – niko od vas na startu ne traži da se opredelite na koju ćete stazu.

Šta je to KT (kontrolna tačka)?

Kontrolne tačke su “stanice” na našem putu po Fruškoj gori. Pored svake od njih se nalaze kontrolori, tako da se njima, u svakom trenutku, možemo obratiti za savet i pomoć. Takođe, na svakoj kontrolnoj tački se nalaze i perforatori, kojima overavate svoju knjižicu. To je dokaz da ste došli do određene kontrolne tačke. Sve kontrolne tačke, kao i mapa maratona su obeležene na učesničkoj knjižici. Vodite računa da ne izgubite učesničku knjižicu!

Start maratona

Na maraton se kreće u subotu, u 9h. Najbolje je probuditi se oko 6-6.30h, spakovati se, doručkovati lagano i sačekati vreme za start. Višak stvari ostaje u šatorima.

Start je ispred planinarskog doma PSD “Železničar” na Popovici (nadmorska visina je 302 m). Tamo se sakupi oko 10000 ljudi i svi kreću u isto vreme na željene staze.

A kako izgleda prelazak staza? Opis očekujte u sledećem broju.

[googlemap width="620" height="480" src="http://maps.google.com/maps?q=fru%C5%A1ka+gora&hl=en&ie=UTF8&ll=45.184122,19.826991&spn=0.002934,0.006968&sll=44.222692,22.282393&sspn=0.190924,0.445976&t=w&hq=fru%C5%A1ka+gora&z=18"]